Вечерње новости, 13.11.2017, ЗАБОРАВЉЕНЕ СВЕТИЊЕ Палима за слободу Србије нико не пали свећу

Спомен-костурница бранилаца Београда, Крипта на Новом гробљу Фото: Вечерње новости, Борис Субашић

Непоштовање према жртвама из Великог рата у две београдске ратничке некрополе. Воштанице не горе на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда

ВЕЛИКА прича о жртвама које су положене за слободу Србије испричана је у две необичне београдске ратничке некрополе у којима су сахрањени српски знани и незнани јунаци. Нажалост, свеће не горе ни на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда 1914-1915. на Новом гробљу. Пламичак свеће не осветљава тамне путеве мртвим херојима ни на тек обележени Дан примирја, који је посвећен, пре свега, успомени на војнике Великог рата, који је за Србе био коначни сукоб да скину ропске ланце и уједине цео род.

О томе сведоче натписи на 121 споменику који су постројени као војници уз северни зид великомоштаничке Цркве рођења Богородице. Они гледају на храст под којим је, вели предање, Карађорђе логоровао и већао са овдашњим устаницима. Под овим споменицима њима, нема костију: оне су далеко, расејане широм балканских ратишта. Белеге су подигли сродници, да са изгубљеним земним остацима не нестане и сећање на јунаке.

– Многим житељима Моштанице и околних села гроб ce не зна. Остали су на бојиштима Србије, y албанским и црногорским гудурама, на Крфу и Виду, a једину успомену на њих чувају ови споменици и посмртна слова на њима. Многи од ових записа звуче поетично, као дирљива порука на скромном белегу Драгутина Недељковића, који je „свој живот положио на острву Крфу“ и „петоро сирочади оставио“ – наводи историчар уметности Миланка Миловић.

Надгробни споменици у порти Цркве рођења Богородице јединствен су спомен-комплекс по бројности обележја, а још више по особености. У портама других београдских цркава најпре су сахрањивана свештена лица и виђенији људи, a тек потом подизани су споменици у знак пијетета.

– У моштаничкој порти нема споменика ни јереју, ни ктитору, ни кмету сеоском. Ово je искључиво војничко гробље посвећено житељима Моштанице и околних села погинулим или умрлим далеко од родног краја. Сви споменици су почасног карактера, посвећени успомени на сељаке ратнике из свих ратова за ослобођење, од краја прошлог до средине нашег века. То je ратничко гробље – наглашава Миланка Миловић.

То потврђују и натписи са старијих споменика потамнелих и покривених фином маховином, постројених с јужне стране цркве.

– Свих шест споменика посвећено jе сељацима Моштанице који су погинули y српско-турским ратовима 1876-’78. Попут хиљада српских сељака изгинулих y туђини, и овде je неке од њих родбина симболично „вратила“ и сахранила у завичајном гробљу – бележи Миланка Миловић.

На гробном белегу Васе Јаковљевића записана је готово иста слободарска посвета као и на споменицама ратника сељака из Великог рата:

„Стани путниче и прочитај оваи спомен покојнога ВАСА ЈАКОВЛЈЕВИЋ(А) из Вел Моштанице ВОИНИК II класе народне војске II Посавског Баталиона који је се борио за слободу и независност у турско србском рату погинуо је 10 јануара 1878 год у колашинци и ту је сарањен оваи спомен подижу његова браћа МИЛАН И ИВАН ЈАКОВЉЕВИЋ.“

За разлику од ових споменика без покојника које неко и види под густим крошњама кестена у Великој Моштаници, крипта с костима бранилаца Београда у Првом светском рату почива у тами спомен-костурнице на Новом гробљу. На прсте се могу избројати Београђани који су прошли кроз готово неприметна врата на основи монументалног споменика јунацима који су 1914. поднели терет првих битака Првог светског рата, који је започео аустроугарским нападом на Београд, и онима који су под командом мајора Гавриловића 1915. били последња одбрана српске престонице и збегова. Кости 3.529 знаних и 1.074 незнана београдска јунака почивају у металним касетама иза дебелих челичних врата спомен-костурнице.

Свод велике подземне крипте бранилаца Београда се ослања на снажне стубове са чијих капитела на четири стране подземног света мотре камена лица српских витезова. На стубовима се налазе плоче са именима јунака чије су кости пронађене измешане на београдским бојиштима од Аде Циганлије до Дунавског кеја и нису могле да буду смештене у посебне касете.

Имена идентификованих ратника била су записана у великој спомен-књизи „Националном јеванђељу“, која је некада стајала на посебном постољу у централном делу „београдског Зејтинлика“. Данас те књиге тамо нема, а ни посетилаца који би се у њу уписали. У управи Новог гробља кажу да су спремни да отворе врата крипте ако се посетиоци најаве и то затраже. Само што то деценијама нико није тражио. Под кључем је, тврде надлежни, због страха од крађе и скрнављења. То је слика наше културе сећања.

ДРУГА СМРТ СРПСКИХ ЈУНАКА

НЕМА југословенских симбола у крипти бранилаца Београда 1914-1915. године. Преживели ратници који су сами финансирали и споменик и костурницу, од заједничке државе нису добили ни динар за њихову изградњу. Надлежно југословенско министарство правде формално им је поручило да новца за костурницу и споменик у Београду нема. Прави разлог је била кампања хрватског политичког врха који је креирао фаму о „солунаштву“ и великосрпској хегемонији. Тако су мртви браниоци Београда убијани по други пут.

Борис СУБАШИЋ