Десанка са родитељима Фото: Вечерње новости из архиве Зорице Пелеш
КОСОВСКИ Албанци не само што прекопавају српске гробове, већ бестидно присвајају и мртве Српкиње, о чему сведочи вишегодишња манипулација фотографијом Десанке Десе Димитријевић, кћери српског духовника, научника и патриоте протојереја Стевана Димитријевића. Они упорно на друштвене мреже пожутелу слику девојчице у призренској ношњи са крстићем на грудима предствљају као албанску хришћанку из 19. века.
– То је срамни фалсификат. На фотографији је Деса у време када је прота Стеван од 1899. до 1903. био професор и ректор Призренске богословије – каже Зорица Пелеш, аутор биографије проте Ствана Димитријевића. – Ова Десина фотографија је снимљена у Атељеу „Кениг“ у Београду. Косовски Албанци су неуморни у фалсификовању историје и слању отровних коментра на друштвене мреже. Чини ми се да имају неку службу задужену за тај посао.
Манипулација фотографијом може се тумачити и као освета свештенику и националном раднику Димитријевићу, који је 1904. у Скопској Црној Гори формирао прву српску чету, која је штитила свој народ од банди албанских качака и чета бугарског ВМРО.
– Прота је учествовао и у Првом балканском рату, као свештеник-добровољац у Трећој армији, под командом ђенерала Боже Јанковића, када је српска војска ослобађала Бугарску – каже Зорица Пелеш. – Бугари су се у Првом светском рату проти Стевану „захвалили“ хапшењем и депортовањем у логор, а затим и убиством његове кћери Десе, јединице, миљенице.
Десин портрет који се злоупотребљава, настао је после повратка из Русије, где је прота Стеван 1898. студирао на Духовној академији у Кијеву.
Десанка Димитријевић у призренској ношњи, фотографија коју Шћиптари присвајају Фото: Атеље Кениг, Зорица Пелеш, преко Вечерње новости
– Десанка је рођена у манастиру Липовцу крај Алексинца где је прота био вероучитељ – приповеда Пелешева. – Касније је премештен у Ниш, где је био писар Духовног суда, а у нишкој гимназији је предавао веронауку и био велики пријатељ са Стеваном Сремцем. На наговор митрополита Михаила прота одлази на студије у Духовну академију у Кијеву, где је довео и супругу Јелену и кћи Десанку.
Прота Димитријевић је после Призрена радио као професор и у Скопљу и Солуну, где је Десанки омогућавао најбоље образовање.
– У Солуну је завршила француски лицеј и у Скопљу Учитељску школу – наводи Зорица Пелеш. – Преводила је за „Цариградски гласник“ приче са руског, а знала је француски, немачки, грчки и турски језик. Свирала је дивно клавир, који је Прота поклонио 1937. године тек основаној Музичкој академији у Београду. Њене музикалије поклониле су протине сестричине Музиколошком институту САНУ. Деса је била сјајна домаћица, открила сам у њеном дневнику породичног буџета, који је водила када се удала за др Добривоја Митровића, Пожаревљанина, управника Војне болнице у Призрену. Свакога месеца она је из кућног буџета одвајала и новац за куповину књига!
Десанка Димитријевић са белим шеширом у Призрену 1914. године Фото: Вечерње новости, снимак Атељеа Кениг, Зорица Пелеш
Др Добривоје и Десанка су се венчали 13. јула 1914, а он је после избијања Великог рата постао управник једне од две војне болнице у Призрену, основане захваљујући проти Димитријевићу.
– Деса је тада била трудна, а када је њена мајка Јелена приметила на зету беле вашке, преносиоце пегавог тифуса, он је једноставно рекао: „Умрећу вам“ – потресено говори Зорица Пелеш. – Умро је 13. јануара 1915, а затим је умрла протина мајка. Деса је родила сина Добривоја Душка у пролеће 1915, а он је умро у јулу 1916. године. Послала је оцу депортованом у бугарски логор у Ески Џумаји фотографију у црнини, да га убеди да је добро. Бугари су у болници у Нишу убили Десу, 5. фебруара 1918, убризгавањем велике дозе арсена. Смишљено су пустили проту Стевана да дође на сахрану своје јединице. На фотографији изнад њеног одра види се да је потпуно сломљен.
Прота Стеван је био први који је 1923. донео хуманитарну помоћ у време велике глади у Украјини после доласка бољшевизма. Сведоци из тог времена бележе да га је народ сматрао живим светитељем. Колико су га поштовали и идеолошки противници сведочи податак да је Стаљин 1945. послао војни авион по проту Стеву и српску делегацију да их доведе на хиротонисање новог руског патријарха у Москви.
ДУХОВНИК И НАУЧНИК
ПРОТОЈЕРЕЈ Стеван Димитријевић оснивач је и први декан Православно-богословског факултета у Београду (1920), на коме је био први професор Историје Српске православне цркве. Као професор и ректор чувене Богословско-учитељске школе у Призрену (1899-1903; 1911-1920) предаво је петорици српских патријараха: Варнави, Гаврилу, Герману, Павлу и Иринеју, као и двојици светитеља: владики Николају Велимировићу и Јовану Шангајском.
ДРУГОВАЛА СА БУЛГАКОВОМ
ПРОТИН професор и први комшија на чувеном Андрејевском спуску у Кијеву био је Афанасије Иванович Булгаков. Деса је уживала да се игра са његовим сином Михаилом, будућим чувеним књижевником, аутором „Мајстора и Маргарите“. Десу је отац водио и у Москву, где су живели неко време, као и у Петроград, док је истраживао по архивима српско-руске односе.
Борис Субашић
