Вечерње новости, 22. 4. 2018, Обележен Дан сећања на жртве Холокауста

Комеморација јасеновачким жртвама, Београд, 22.4.2016. Фото: Блиц / И.Недић

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту.

Државну церемонију обележавања Дана сећања предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је рекао да је Србија увек била на правој страни у историји и да се борила за слободу.

„Мислим да и данас такве ствари наш народ треба да зна и да се поноси тиме“, рекао је Ђорђевић.

Он је додао да Србија има богату традицију и да је земља слободарског народа.

„Ми свакако имамо доста историјских момената којима као народ можемо да се поносимо и трудићемо се као влада, као министарство да то обележавамо и да наше најмлађе подсећамо на све те историјске моменте који су прославили Србију“, рекао је Ђорђевић.

Он је навео да је у геноциду над нашим народом на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема страдало 700.000 мушкараца, жена и деце претежно српске, али и ромске и јеврејске националности.

„У тој монструозној вештачкој фашистичкој творевини Независној Држави Хрватској од средине 1941. до средине 1945. године даноноћно су радила и три концентрациона логора намењена искључиво убијању деце кроз која је прошло више од 33.000 деце од којих је убијено њих 20.000″, рекао је Ђорђевић.

Градски менаџер Горан Весић је рекао да се Град Београд са поштовањем и пијтетом односи према жртвама Холокауста.

„Нажалост, у насем граду је током рата било неколико концентрационих логора и један од њих се налазио управо овде где смо сада, на Старом сајмишту. Веома смо поносни што смо последњих неколико година урадили заиста крупне кораке да чувамо сећање на жртве Холокауста у Београду“, рекао је Весић.

Скупштина града Београда је пре четири године прогласила 10. мај Даном сећања на жртве холокауста у Београду, подсетио је он и додао да је одабран тај датум јер је 10. маја 1942. године немачка окупациона команда прогласила Београд градом без Јевреја.

Весић је рекао да је од 16.000 Јевреја колико их је живело на територији немачке окупационе зоне у Србији око 90 одсто страдало на Старом сајмишту.

Он је истакао да се Град труди да чува сећање на жртве које су се десиле у Београду и у сарадњи са Владом Србије заједнички ради на припреми закона који ће регулисати статус Старог сајмишта.

„У међувремену смо учинили крупне кораке у смислу расељавања централне куле и решавања имовинско-правних односа како бисмо заједно са Владом Србије после доношења закона кренули у претварање Старог сајмишта у меморијални центар“, истакао је Весић.

На Споменик жртвама геноцида венце су, осим Ђорђевића и Весића, положили и представници Удружења логораша „Јасеновац 1941 – 1945. године“, породице жртава, представници више министарстава, дипломатског кора, представници Савеза јеврејских општина Србије, Београда и Савета ромске националне мањине.

ДСС: УСВОЈИТИ РЕЗОЛУЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НДХ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

Председник Демократске странке Србије (ДСС) Милош Јовановић заложио се данас, поводом 73. годишњице пробоја јасеновачких логораша, да се усвоји Резолуција о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату.

„Суочена са појачаном тенденцијом намерног и систематског затирања сећања на геноцид извршен у НДХ у Хрватској, па чак и његовим отвореним негирањем, Србија је дужна жртвама јасну осуду, а не само испуњавање протоколарних обавеза на Дан сећања и фарсично квазипатриотско сиктање појединих министара“, навео је Јовановић у писаној изјави.

Председник ДСС је рекао да је повишена реторика која се понавља сваке године у периоду Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, увреда за жртве и недостојно понашање државе Србије јер се њоме прикрива само формална осуда извршених злочина.

„Геноцид над српским, јеврејским и ромским народом никада није био предмет резолутне и формалне политичке осуде са јасним правним консеквенцама у Србији – држави српског народа и свих грађана који у њој живе, међу којима су Јевреји и Роми. Да се злочини холокауста и геноцида заиста осуђују, скупштина би усвојила Резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата, по предлогу који је ДСС поднела још пре две године, а обновила ове“, додао је Јовановић.