Академик проф. др Дарко Танасковић Фото: Вечерње новости
Члан некадашње Мјешовите српско-хрватске црквене комисије за утврђивање историјских чињеница у “случају” Степинац српски дипломата Дарко Танасковић је оцијенио да је и без тајних докумената јасно да је кардинал Алојзије Степинац знао за злочине усташа.
Коментаришући медијске написе да постоји тајни документ и докази против Степинца, Танасковић каже за “Данас” да таквих докумената свакако има много, али да у вези са Степинцем и његовом улогом проблем није оскудица докумената, већ неспремност на хрватској страни да се они адекватно протумаче.
Према његовим ријечима, дилема папе Фрање о канонизацији Степинца је, с једне стране, потпуно у духу његовог схватања хришћанског екуменства.
С друге старне, додаје он, то је доказ израженог осјећања одговорности за посљедице које би на свјетовном плану изазвала канонизација једне евидентно противрјечне историјске личности према којој, из сасвим конкретних разлога, милиони православних хришћана, али и Јевреја, гаје озбиљне резерве.
Танасковић је оцијенио да папа Фрања већ поодавно не ужива нарочите симпатије у Хрватској, укључујући црквене кругове, али се то, разумљиво, уздржано и посредно, “шапатом” изражава.
“У Хрватској не схватају да папа није само католик, већ и хришћанин. Он не може бити близак суженом и искључивом поимању хришћанства као превасходно националног католицизма, односно католичког национализма. Католичка црква у Хрватској за папу није хрватска католичка црква”, рекао је Танасковић.
Осим тога, додао је он, ако је судити по већини коментара у хрватској јавности, како црквеној тако и грађанској, од одлагања канонизације Степинца, са којом су се донекле већ помирили, папине критичаре су више узрујале похвалне ријечи о патријарху српском Иринеју.
Он је напоменуо да је отварање Ватиканског архива за период понтификата папе Пија Дванаестог најављено за идућу годину, те да ће то обезбиједити увид у занимљиву грађу, а посебно преписку између Ватикана и Загреба током постојања Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Коментаришући недавни сусрет предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика са папом Фрањом на Велики петак у Ватикану, Танасковић је рекао да је овај сусрет, за неке збуњујући и узнемирујући, свакако био добра и правовремена прилика да Додик папи Фрањи каже све оно што је требало и што се могло.
“Сваки сусрет неког високог српског званичника са папом је значајан, али не може проћи без свакојаких спекулација о садржини тог кратког разговора, позадини догађаја и самој примерености одласка код поглавара Римокатоличке цркве. Додик је посетио Ватикан у својству председавајућег трочланог Председништва БиХ, што је свакако одредило формат и теме разговора”, додао је Танасковић.
Танасковић је рекао да је Балкан одувијек био важан за Свету Столицу, што се по Србе, укупно узевши, историјски није баш повољно одразило, али да не би требало мислити да је регион у овом тренутку некакав ватикански приоритет.
“С обзиром на сложеност прилика на Балкану и изукрштаност различитих утицаја и интереса, а у условима великих геополитичких померања у Европи и у свету, с обзиром на досадашње постављање папе Фрање, маневарски простор за конструктивнију сарадњу с Ватиканом је чак и за Србе и за Србију већи него раније”, оцијенио је он.
Танасковић, који је био и амбасадор Србије при Унеску, рекао је да би се у овом тренутку евентуални захтјев Приштине за пријем у Унеско суочио неупоредиво више препрека него 2015. године.
“Сачекајмо јесен… и будимо спремни”, рекао је он.
Танасковић је један од водећих српских исламолога, био је амбасадор бивше СР Југославије у Турској, Азербејџану Ватикану, Малтешком витешком реду, као и Србије при Унеску.
