Глас Српске, СРНА, 3.5.2017, Свједочење српског логораша о злочину у Сарајеву

Логор Силос, Тарчин (1992-1996)

Бијељина – Сарајевски Србин Радослав Братић који живи у Аустралији представио је вечерас у Бијељини своју књигу „Има ли Гаге – записи из силоса мржње“ у којој свједочи о 1.235 дана тамновања у злогласном муслиманском логору у Тарчину.

„Републику Српску доживљавам као своју државу, своју домовину, и ако је то што смо ми лежали у Силосу имало допринијело да се оформи Реублика Српска, ја сам поносан, и опет бих све поднио“, рекао је Братић Срни.

На представљању књиге у бијељинској Галерији аутор је рекао да је његов мотив за писање била жеља да се муслимански злочин не прећути, да се чују српске жртве, да се зло не заборави и не опрости.

Братић је књигу посветио свим невиним жртвама рата у БиХ, износећи на 450 страна потресно лично свједочење о времену од затварања у злогласни сарајевски логор Силос у Тарчину маја 1992. године, до октобра 1995. године.

„У логор су ме одвеле комшије, полицајац који је са мном одрастао и дружио се покуцао је на врата, питао има ли Гаге, има, и у Силос, 1.235 дана – без икакве кривице“, присјећа се Братић, који је до рата радио као управник Поште у родном мјесту Пазарић надомак Сарајева.

Он каже да је кроз логор Силос прошло 800 Срба, од којих је 150 било заточено цијели рат, сви без кривице, осим што су Срби.

„Само наше затварање без кривице је злочин, 24 логораша убијена су док су присилно копали ровове на линијама фронта, ја сам за два мјесеца тамновања изгубио 45 килограма“, истакао је Братић.

Према његовим ријечима, за медицину је човјек који дневно губи 300 грама мртав човјек, а српски логораши су и то преживјели, као и многе тортуре, мучења, понижења и злостављања и зато преживјели не треба да ћуте, него да свједоче истину као пут до правде.

Братић је 1996. године посредством Црвеног крста отишао у Аустралију и у Сиднеју живи са супругом и двојицом синова, а издржава се радом на грађевини.

У родни Пазарић, Братић одлази да обиђе гробове предака који су све што га још веже за Сарајево, а са муслиманима више не контактира, ни у БиХ ни у Сиднеју.

Он каже да те контакте не жели и да не може да опрости мржњу коју је преживио у логору Силос.

Братић и у Аустралији прати сва дешавања у Републици Српској и у БиХ, и зна за судски поступак који се годинама води против седам одговорних за ратни злочин у Силосу, који се бране са слободе.

Он указује да ови злочинци уживају подршку власти и очекује да ће добити минималну казну.

Издавач књиге „Има ли Гаге – записи из силоса мржње“ је Матична библиотека Источно Сарајево, а у додатку је објављен и непотпун списак српских логораша из злогласног муслиманског логора Силос у сарајевском насељу Тарчин.