Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке

Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости

Рекогнистицирање српских пакрачких жртава Фото: Вечерње новости

Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао    

– ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих! Зар људски живот тако мало вреди? Је ли то правда?

Овако је у четвртак пресуду Томиславу Мерчепу, за „Новости“, прокоментарисао Мишо Вучковић (60) из Бечеја. Огорчен, разочаран, потресен…

– Ова пресуда је со на живу рану. Октобра 1991. године, за само два дана, Мерчепови „муповци“ одвели су моје родитеље Михаила и Љубицу, као и жениног брата Младена (35) и мајку Стоју (60). Све су их убили у злогласној Пакрачкој Пољани. Има и данас живих сведока, али то хрватском суду, изгледа, није било довољно да злочинца праведно осуде… – прича Мишо који је пореклом из Антуновца код Пакраца. Огорчен наставља:

– Наше намилије одвели су „на информативни разговор“ у Пакрачку Пољану и затворили у стару циглану.

– Од сведока смо сазнали да су сурово мучени – прича Мишина супруга Милка. – Најсвирепијим методама, оним које су примењивали у Јасеновцу. Посебно су мучили, како смо сазнали, Мишиног оца Михаила. Тешко је то и да се прича. Боли. А, како је њима мученицима било, то само Бог зна…

Да нема одговарајуће казне за Мерчепове злочине у Пакрачкој Пољани, каже и Раде Путић (58) из Шида.

– Ни пола века казне није адекватно за крваве Мерчепове руке – рекао нам је у четвртак Путић. – Он и његови „јунаци“ су се, почетком новембра 1991. године, у селу Торњу код Пакраца, намерачили на мог дванаестогодишњег сестрића Горана Граховца који се враћао кући из посете мом оцу, а свом деди Тејкану (58). Привели су дете! Отац је тражио да га пусте. Рекли су му да дође по њега, а онда га ухапсили. Одвели су их заједно у Пакрачку Пољану. После три дана су их раздвојили. Горана су одвели у Загреб и касније разменили, а оца наставили да муче.

Али, по Радовим речима, оно што је његов сестрић Горан доживео и видео у Пакрачкој Пољани, док је три дана био заробљен са дедом – године не могу да избришу.

– Причао ми је да је чуо крцкање дединих костију док су га злотвори били и мучили – тешко говори Раде. – Примењивали су усташке најзлогласније методе. А, главни мучитељ био је наш кум, Мерчепов „муповац“…