Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава
УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА
ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У
НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ
Број: 10/2006-1
Б е о г р а д
25.02. 2006. године
Тел: 2764-942, 2645-929
Предмет: Отворено писмо у вези броја жртава логора Јасеновац
Како се жртве логора Јасеновац стално минимизују, а нарочито у последње време, Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године, овим путем жели да укажу на те појаве и предложе да одговарајући органи, организације, институције, удружења и други надлежни и заинтересовани о овом питању дају свој допринос и да се правом истином упозна широка јавност.
Познато је грађанима Србије да је у Хрватској, већ дуже време, споран број жртава логора Јасеновац.
Од појаве др Фрање Туђмана на политичкој сцени, број жртава логора Јасеновац је минимизиран и спуштен испод сваке границе цивилизованог односа према жртвама. Тако нпр. Фрањо Туђман у часопису “Старт“ број 582, од 11.05.1991. године наводи:
„Тридесет тисућа жртава одражава објективну слику укупног јасеновачког злочина. Ја сам негдје записао тридесет и пет тисућа, ради могућег каснијег усаглашавања”.
Четрдесет година касније (24. априла 2005), премијер Републике Хрватске, Иво Санадер усаглашава са Славком Голдштајном, председником Савета Спомен подручја Јасеновац, да у логорима Јасеновца није било више од 80 до 90 хиљада жртава.
У Доњој Градини, 17. априла 2005. Године, Драган Чавић, председник Републике Српске каже да је у Јасеновцу ликвидирано 700.000 заточеника. Ово саопштење др Санадер је окарактерисао као ЛАЖ.
У емисији ТВ БК “Клопка“, од 25. јануара 2006. године, сазнаје се да ће у новој поставци Меморијалног музеја Јасеновац бити постављене плоче са именима и презименима јасеновачких жртава.
Музеј жртава геноцида има регистровано само 81 хиљаду жртава Јасеновца, а при томе и пре свега, не каже се како се дошло до ових података. Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале жртве прекрије тамом заборава. То би био пример без преседана непоштовања невиних жртава, којих је било у огромном броју и на стотине хиљада свих узраста, од тек рођеног детета па надаље.
У извештају Југословенске државне комисије за утврђење злочина окупатора и његових помагача, достављен Међународном војном суду у Нирнбергу, децембра 1945. године, наводи се да је у логору Јасеновац погубљено најмање 600.000 заточеника (коришћени немачки извори и заплењена усташка архива).
Према подацима Земаљске комисије Хрватске из 1945. године у Јасеновцу је уморено заточеника-жртава фашизма 500.000 – 600.000 жртава. Уколико податак од осамдесет и једне хиљаде јасеновачких жртава буде достављен из Србије, у том случају је подвучена црта и стављена тачка на број жртава, које признаје и српска страна. Да се послужимо изреком господина Санадера то је ЛАЖ.
Колико је важно какав ће став заузети српска страна види се из Зборника Музеја Ђаковштина за 2005. годину, где се поводом приказа једне књиге о жртвама Срба у Независној Држави Хрватској дословно каже:
Свеукупан број жртава Независне Државе Хрватске, посебице Јасеновац, које аутор наводи, више је него преувеличан, унаточ до данас бројним утемељеним истраживањима и са хрватске и са српске стране, која наводи знатно ниже бројке.
У поменутој књизи су наведене бројке објављене у енциклопедијама, мемоарима немачких генерала, изјавама немачких заповедника логора, званичним подацима Државне и Земаљске комисије из 1945. и 1946. године и уз име и презиме жртава.
Примера има јако пуно да се званични и потпуни подаци и писана документа од појединих званичника Хрватске ниподаштавају. Податке о више стотина хиљада жртава логора Јасеновац даје и Свети Синод Српске Православне Цркве, институт Јад Вашем у Јерусалиму и бројна писана дела познатих и верификованих научних и јавних радника, у којима преовладава број од 700.000 жртава.
У другој Југославији није објављен попис жртава усташког геноцида и Независне Државе Хрватске из политичких и идеолошких разлога. Због тога се данас, после 60 година не може усвојити списак жртава који би одражавао стварно стање.
Преживели заточеници и потомци заточеника моле и захтевају од Владе Републике Србије, односно Председника Владе, Светог Синода Српске Православне Цркве, Српске академије наука и уметности, Министарства за културу Србије, историјских института и других да јавно саопште свој став и указу на штетност приказа само делимичног броја стварних жртава.
Позивамо органе, организације и удружења, јавна средства информисања која не прихватају обешчашћење јасеновачких жртава да се јаве и дају свој глас у заштиту невиних жртава и чувања успомена на те жртве.
Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида НДХ предлаже одржавање стручних и научних скупова у оквиру округлог стола и других јавних трибина на тему: Број жртава логора Јасеновац, већ према томе како која организација и институција оцени потребу и могућност да на најбољи начин може допринети тој ситуацији.
У Београду, 25.02.2006. године
Смиља Тишма
Кабинету Председника републике Србије
Кабинету Председника Владе Републике Србије
Патријаршији Српске Православне Цркве
Српској академији наука и уметности
Институту за новију историју Србије
Институту за савремену историју
Удружењу Срба Хрватске
Министарству за културу Србије