Вечерње новости, 12.2.2015, Ђакомо Скоти: Пакао почиње у зору

Ђакомо Скоти, аутор књиге Хрватска операција Олуја – `ослобођење` Крајине и етничко чишћење Срба Фото: Вечерње новости

Један хрватски одред напада чешки батаљон: пет припадника “плавих шлемова“ је рањено. Два војника ОУН умиру од губитка крви. Хрватски војници гађају колону српских цивила

ИЗМЕЂУ пет сати ујутро 4. августа и 18 сати 7. августа 1995, операцијом названом “Олуја” и ангажовањем више од 150.000 људи, хрватска војска запоседа територију такозване Републике Српске Крајине и окупира је. На тај начин ликвидира, за нешто више од 80 часова, сецесионистичку државицу рођену 1991. у побуни српског становништва против националистичке владе из Загреба. У исто време чисти ову територију од целокупног становништва које, у бескрајним колонама, напушта куће и сву имовину да би се домогло Босне и Србије. Кретање избеглица, којих има, како се рачуна, 200.000-300.000, траје десетак дана.

Шта се догодило са избеглицама, Крајином, ослобођеном или поново окупираном од Хрвата, није више толико занимало западне новинске редакције и радио-телевизијске студије. Странице које следе попуњавају ову празнину. На њима је, у облику дневника, представљен досије о ономе о чему су мало писале или о чему су ћутале западне новине, о ономе што се дешавало после 8. августа на 10.000 и више квадратних километара Крајине, који чине 22 одсто територије Хрватске, територије коју је опустошила операција “Олуја” и друге “непогоде” што су се окомиле на те крајеве из којих је искорењен један народ, који је тамо живео пет векова.

Иста ствар догодила се на територијама западне Босне, која се граниче са Хрватском, где су, неколико дана пре операције у Крајини, провалиле хрватске трупе истерујући Србе из Гламоча, Босанског Грахова и других крајева, доприносећи још уз то и пробијању дуготрајне српске опсаде бихаћког џепа и ликвидацији републике Фикрета Абдића.

Овај дневник писан је да би сачувао сећање на злочине који су прећутани или за које се није знало, чија позорница су биле територије на које нису били усмерени међународни рефлектори.

Под угашеним рефлекторима, беснеле су паликуће, пљачкаши, убице. Да ли су пред јавним мнењем смеле да се сакрију ове грозоте хладнокрвно почињене?

Али не ради се само о изношењу чињеница. Пре свега, желели смо да прибавимо документе који ће омогућити да вести буду мање неодређене, чињенице конкретније, а мотиви разумљивији. Тако неки људи сутра неће моћи да се праве да не знају, да не познају истину и неће моћи да кажу како се не осећају кривима због тога што нису знали.

Из једног извештаја мисије ОУН у Хрватској преводим и састављам хронолошким редом документе који се односе на низ повреда људских права почињених од хрватске војске током операције поновног освајања Крајине.

5. август

У тек окупираном Книну, приликом преношења у болницу, тела неколико српских војника убијених у борби су извађена из пластичних врећа и осакаћена.

Један хрватски одред отвара ватру на осматрачко место чешког батаљона UNCRO: пет припадника плавих шлемова је рањено. Њихова евакуација је спречена, због чега два војника ОУН умиру од губитка крви.

Хрватске снаге бомбардују из бацача једну колону српских цивила у бекству на путу између Глине и Двора. За три минута експлодира шест граната које убијају четири особе и рањавају 10.

6. август

Осамнаест плавих шлемова (седам Индонежана, пет Данаца, три Јорданца и три Украјинца из главног штаба UNCRO) узети су као таоци од стране српске војске у Топуском.

Хрватски војници из бригаде “Пума” почињу са пљачком у Книну. На путу Дрниш – Книн, “плави шлемови” наилазе на лешеве четворице искасапљених цивила.

У Кореници, хрватски војници улазе у седиште чешког батаљона и силом одводе двојицу младића, цивила, који су добили азил.

У Грачацу, хрватске трупе почињу да пљачкају станове: све куће су делимично разорене, пет их је потпуно демолирано, шест је запаљено. Запаљена је и зграда у којој су канцеларије и станови војних посматрача ОУН.

Једна кућа у Книну, у близини касарне, дигнута је у ваздух помоћу експлозива. Четири куће у центру града су запаљене. Хрватски војници опљачкали су једну кућу удаљену 50 метара од плавих шлемова. У Врбнику се региструју експлозије и пожари: цело село је у пламену.

У Растевићу, један хрватски војник пљачка кућу испред логора канадског батаљона.

7. август

У Двору, наоружани људи у униформи (Хрвати и босански муслимани) масакрирају деветорицу хендикепираних Срба.

У место Церање Доње ушле су хрватске трупе: опљачкане су све куће, пет их је запаљено. Запаљена је једна кућа у Мирању, запаљене су две куће у Јагодњи. У Книну су спаљене две куће; у току је пљачка свих станова. Поред тога што присвајају вредне предмете које нађу, војници краду велики део цивилних аутомобила који стоје по улицама, укључујући оне који се налазе испред седишта ОУН (PHAO).

Опљачкано је и посматрачко место Сц-43-Гд које припада UNCRO. У Грачацу је опљачкано и спаљено седиште војних посматрача ОУН. У истом месту, хрватска полиција је покупила и натоварила у велика аутомобилска возила стоку српских сељака. Хрватска полиција је напала “плаве шлемове” кенијског батаљона, покушавајући да их разоружа и одвуче у Шибеник. После преговора, пуштени су на слободу.

8. август

У Слуњу је запаљено седиште полиције ОУН. Хрватски полицајци покрали су из седишта сву опрему, опљачкавши уз то Биро за хуманитарне и политичке послове ОУН.

У Книну је преводилац ОУН ишамаран и запрећено му је смрћу од стране хрватских војника. Други преводилац и два функционера ОУН држани су као заробљеници и злостављани два сата. Три куће су дигнуте у ваздух. Станови посматрача ОУН потпуно су опљачкани. Хрватски војници настављају да круже градом пијани палећи куће.

Хрватска полиција надгледала је пљачку кућа и стоке коју су вршиле групе лица дуж пута између Дрниша и Паковог Села.

Посматрачи ОУН констатују да је њихово седиште у Поткоњу опљачкано и из њега однесени сви уређаји.

9. август

Хрватски цивили, полицајци и војници јуришају на конвој српских избеглица на југу Сиска.

Тридесет и пет кућа је у пламену између Книна и Косова. Исто толико је разорених и црних од дима, спаљених претходних дана.

Хрватске трупе пљачкају и пале куће у Кистањама. На путу Книн – Дрниш шест кућа у пламену. С пута се виде стубови дима који се дижу из кућа раштрканих по пољима. Између Какме и Полаче нађен је леш човека од око 65 година убијеног са пет хитаца у леђа, два у задњицу и једним у потиљак. Двадесет и пет минута пре него што је нађен леш, човек је виђен жив, контролисала га је хрватска полиција која га је чак фотографисала у близини места на којем је касније убијен.

Ђакомо Скоти, аутор књиге Хрватска операција Олуја – `ослобођење` Крајине и етничко чишћење Срба, на основу које је настао овај фељтон, јесте песник, приповедач, баснописац, есејист, историчар, књижевни преводилац и новинар. Рођен је у Савијану, близу Напуља, у Италији, 1928. године. Живи и ради у Хрватској (Пула, Ријека) од 1947. године. Плод његовог креативног рада су више десетина књига. Добитник је многобројних националних и међународних награда и високих одликовања.

ЋУТАЊЕ

Књига Ђакома Скотија у Италији је објављена септембра 1996. године. Пуних 14 година у Србији ју је пратила завера ћутања. На идеју познатог новинара НИН-а Саве Даутовића, 2010.године књигу штампају Издавачка кућа “Обзор” из Београда (чији је главни уредник био Даутовић) и Српско народно вијеће из Загреба.