Вечерње новости, 16.2.2015, Ђакомо Скоти: Специјалци пљачкају и пале

Наређење је било – палити куће да Срби немају где да се врате Фото: Архива

У Дрнишу и непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене. Кистање је потпуно опљачкано и спаљено. Полицајци у цивилу гађали су стамбене зграде и палили куће

31. август

КАО што је уобичајено, једине истине о ономе што се дешава у бившој Југославији долазе од посматрача ОУН са терена. Представник светске организације у Загребу, Крис Ганес, саопштио је данас да са територије сектора југ и север Крајине, која је већ више од 20 дана под пуном контролом војних и цивилних власти Хрватске, “и даље стижу вести о новом пљачкању и паљевини кућа које врши хрватска војска”. Такође и даље се наилази на лешеве убијених особа. Извештаји посматрачких екипа ОУН, осим тога, помињу претње свакодневно упућиване Србима који су остали у западној Славонији да би и њих приморали да оду, а остало их је мало више од 2.000. У Книнској Крајини и Глини, међутим, од 250.000 Срба, остало их је мање од 1.000, а и њих последњих дана приморавају да се иселе. У Ријеку је стигло десетак стараца, на далматинско острво Обоњан прогнано их је 89, други су разбацани по разним местима Хрватске. “Упркос опоменама упућеним хрватским властима – рекао је Ганес – оне још нису наредиле да ове акције престану. Према неким изворима, откривена је једна масовна гробница код Петриње.

Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, а који се односи на Крајину.

Информације које је прикупила мисија, коју чине Дардан Гаши, Виљем Хејден, Петра Клајн, Петар Мркаљ (Хрват) и Бјорн Енгесланд – показују да су у Крајини увелико била повређена људска права и међународни закони, чак иако су хрватске власти практично спречиле чланове мисије да изађу изван Книна, образлажући ово ограничење кретања немогућношћу да гарантују сигурност. У извештају се чита да “хрватске власти нису успеле да објасне на убедљив начин пљачкање и спаљивање кућа, убијање цивила и судбину несталих”. И даље: “Располажемо непосредним доказима о систематским паљевинама и пљачкању стамбених кућа, јавних зграда и приватних предузећа од стране хрватске војске, цивилне полиције и специјалних полицијских јединица, које су извршене после првих 30 сати oперације ‘Олуја’.”

Сама мисија ИХФ била је сведок злочина које су починиле специјалне “групе паликућа” и описује неколико догађаја.

“Војници једне специјалне групе, опремљени противтенковским оружјем и бацачима пламена, усмерили су ово оружје на куће за становање у сектору Булајуша, између Дрниша и Книна (непосредно залеђе Далмације).”

“На територији која окружује Кистање, лица у цивилној одећи, која су се представила као државни службеници, гађали су стамбене куће које су, одмах после њихове акције, биле виђене обавијене пламеном.”

“Ова мисија УХФ посетила је 17. августа Кистање и видела групу од четири војника како улази у куће и како се креће око зграда у главним улицама насеља. Док је мисија још била присутна у месту, стубови дима почели су да се дижу из зграда на главном путу који води у Книн.”

“На југу градића Дрниша, у правцу Книна и у непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене.

Варошица Кистање, која је имала око 2.000 становника, на крају је потпуно опљачкана и спаљена.

Место Срб изгледа потпуно спаљено. Градић Доњи Лапац је разорен 70 одсто. Места Сиверић, Косово, Врбник, Радучић, Кричка, Ивошевићи и Жагровић озбиљно су оштећена. Многа од ових села немају више ни табле са својим именима, уклонили су их хрватски војници. Пролазећи овим крајевима, чланови мисије су видели велики број кућа у последној фази догоревања.

Када је наступило вече, 18. августа, док су се пребацивали из Книна у Дрниш, чланови ове мисије зауставили су се и фотографисали једну уништену зграду коју нису видели да гори када су поред ње прошли ујутро истог дана. Мисија се вратила на исти део пута у сумрак 19. августа и фотографисала друге куће док су догоревали њихови остаци. Ове куће нису виђене да горе тога дана, у рано јутро, када је мисија први пут прошла тим крајем”.

“Чланови мисије видели су и куће на којима је било написано ‘Хрватска кућа’ и ‘Не дирај, ово је хрватска кућа’, а такође и куће изнад чијих врата или са прозора су се вијориле хрватске заставе.”

Извештај се касније задржава на ситуацији у бившем “главном граду” Крајине: хрватска бомбардовања поштедела су центар Книна али, кружећи по граду аутом и пешице, чланови мисије “констатовали су да су и куће, које је артиљерија поштедела, систематски и потпуно опљачкане. Највећа штета учињена је пљачкањем”. Уз то: комисија војних посматрача ОУН констатовала је у Книну да је 21 зграда тешко оштећена, а 23 друге претрпеле су мања оштећења од бомбардовања топовима хрватске војске на почетку операције, док су друге 24 тешко оштећене, а 23 су претрпеле мања оштећења од пожара подметнутих после освајања.

Постоје бројне информације објављене од стране власти из Загреба које се односе на цивиле затечене у Книну после првих 30 сати Операције “Олуја”, али све су међусобно контрадикторне. Пошто је ово констатовао, извештај мисије ИХФ тврди да су његови чланови имали прилику да разговарају са разним особама које су се затекле у граду за време уласка хрватске војске у њега, после бомбардовања топовима. “Задржавајући се на овим разговорима, изгледа да су пљачку у првом таласу извршила одељења Четврте и Седме бригаде ХВ која су прва ушла у град”. Са своје стране, представник ОУН у Загребу изјављује да су “пљачкања у другом таласу извршена од стране полиције и специјалних полицијских јединица”. “Чланови мисије ИХФ имали су више пута прилику да виде групе војника како возе аутомобиле без таблица, претрпане робом опљачканом по кућама и продавницама.”

На локалитету Ивошевићи, чланови мисије пронашли су две направе “ма-23”, нагазне мине које су коришћене и за разарање кућа и путева. Неколико минута после овог проналажења, четири полицајца из специјалних јединица, који су избили иза једне куће, појавили су се на улици и упутили трком ка месту где су стајали чланови мисије ИХФ. У једном тренутку поделили су се на две групе и уперили оружје, спремни да отворе ватру. Одустали су када су се уверили да чланови мисије нису били српски цивили. Пошто су их подвргли брзом саслушавању, “позвали” су их да напусте зону којом још “харају српски терористи”, како су рекли, и која је због тога несигурна. “Скоро све куће на том локалитету које су видели чланови мисије биле су у различитом степену оштећене пожарима и пљачком.”

НЕ ЖЕЛЕ ДА ЛИЧЕ НА СРБЕ

У Кистањама су чланови мисије Међународне хелсиншке федерације констатовали да је једина зграда која је остала нетакнута, православна црква. Када су упитали пуковника хрватске војске задуженог за информисање како то да цркве нису биле порушене, одговорио је: “Не желимо да личимо на Србе”. Овај одговор је веома занимљив, нарочито зато што хрватске власти тврде да су пљачке и паљевине дело појединих хрватских цивила обузетих осветничким осећањима и да је властима тешко да спрече овај излив емоција. Ако хрватски цивили руше српске куће, зашто нису порушили све православне цркве? И ако су хрватске власти успеле да заштите све православне цркве, избегавајући њихово рушење, зашто не успевају да заштите српске куће?”

Ђакомо Скоти, аутор књиге Хрватска операција Олуја – `ослобођење` Крајине и етничко чишћење Срба, на основу које је настао овај фељтон, јесте песник, приповедач, баснописац, есејист, историчар, књижевни преводилац и новинар. Рођен је у Савијану, близу Напуља, у Италији, 1928. године. Живи и ради у Хрватској (Пула, Ријека) од 1947. године. Плод његовог креативног рада су више десетина књига. Добитник је многобројних националних и међународних награда и високих одликовања.

ЋУТАЊЕ

Књига Ђакома Скотија у Италији је објављена септембра 1996. године. Пуних 14 година у Србији ју је пратила завера ћутања. На идеју познатог новинара НИН-а Саве Даутовића, 2010.године књигу штампају Издавачка кућа “Обзор” из Београда и Српско народно вијеће из Загреба.