Војничка гробља Срба у Македонији – од Битоља преко скрајнутих меморијала попут оних у Охриду или Прилепу, па до у шибље и коров зараслог споменика и костурнице у Челопеку. Расута обележја, костурнице, гробља и хумке палих српских војника на овим просторима разоткривају (не)знање. Повремена наменски пригодна подсећања на сурову чињеницу… 
Најстрашније што може да се уради једном народу није да се он покори, нити да се присвоји његова територија, него да му се разбије идеја о њему самоме, о целовитости народног бића, да му се одузме отачка вера која га држи на окупу, да му се убије или одузме историјско… 
Ево шта каже наредба Ф.Ђ.Бр. 43558 начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. године о делима Благоја Крушића: “Командант Прве армије предложио је за похвалу десетара прве чете другог батаљона Другог пешадиског пука наредника жандарма Благоја М. Крушића за следеће заслуге: 1 – 25. септембра 1916. године при прелазу… 
Док смо на недавно прослављен велики српски празник Видовдан у манастирима и црквама, пред споменицима и на гробљима неговали успомену на далеку прошлост ми смо своје молитве наменили и жртвама готово безбројних потоњих српских страдања. Па и жртвама последњих оружаних сукоба у раздобљу 1991-1995. година на просторима претходне заједничке државе.…
Кад су 17. марта 2004. Албанци кренули у јуриш на Србе по целом Косову и Метохији, НАТО војници су одлучили да се не мешају у „локални сукоб“ и необуздане паљевине „Довољно је да тек накратко боравите у Старој Србији, па да крене да вас обузима ужасно стање духа. Почетни ужас,… 
Крвав рат против окупатора, мучно повлачење кроз албанске гудуре и долазак напаћене српске војске на острво Крф. А тамо је, како бележи адвокат Радомир Милаћевић у свом „Ратном дневнику 1913–1919”, уследио брз опоравак, преживљене недаће су препуштене забораву. „На Крфу смо провели пет месеци. Осим великих умирања у прво време,…
