Култура сећања је питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације, рекао је извршни директор њујоркшког Истраживачког института Јасеновца (који организује Конференцију) Бари Литучи Прва Београдска резолуција о фашистичко-усташком геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. донета…
УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су…
У Млаки код Јасеновца обиљежено је 78 година од продора јасеновачких логораша. У Храму светог пророка Илије у Млаки код Јасеновца служен је помен. Обиљежавању је присуствовао потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић. Ранкић је рекао је да је српски народ поднио огромну жртву у борби против фашизма и…
Контроверза око броја жртава Србоцида 1941-1945. у Јасеновцу, логору смрти тадашње хрватске државе, не јењава и у међувремену је постала и једна жалосна српско-српска рововска битка. Заклети статистичари кажу и то с правом да је статистика до сада поименце потврдила око 80.000 жртава. Оно на шта они немају право, то…
ЧЕЛНИЦИМА нацистичког сателита Независне Државе Хрватске у априлу 1945. је било јасно да се њихов покровитељ, немачки Рајх, налази пред потпуним поразом и да је време да се уклоне трагови незапамћених острашћених злочина над Србима, Јеврејима, Ромима и противницима нацизма у систему логора Јасеновац. Усташки крвници су добили наређење да… 
Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић. Ристић је рекао…
