Stella polare, 25. 3. 2024, Милутин Станчић: Дримкол, Мала Шумадија – Завичај заборављенох великана – записи из Македоније

Дримкол, Лабуниште (2021) Фото; FB Дримколу у походе, на југозападу данашње Македоније, стигли смо по врелини једног јулског дана на око седам километара од међе са Албанијом, односно 14 километара северно од Струге. Ту у колоритном подножју планине Јабланице, јесте наше одредиште – село Лабуништа. Родно место и вечно почивалиште заборављеног српског писца Анђелка Крстића…

Цео текст

Политика, 30. 8. 2022, Чедомир Антић: Историјске преваре

Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662

  На страницама „Политике” објављен је мој текст о овогодишњем „Извештају о политичким правима српског народа у региону”. Међу реакцијама била је и она госпође Наташе Кандић, директорке Фонда за хуманитарно право. Она се осврнула на моју тврдњу да у средишњем току јавности политичког Запада превладава теза о колективној кривици…

Цео текст

Политика, 4.10.2017, ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ, академик: Велике су грешке чињене због слоге и јединства

Академик Василије Крестић Фото: © Геополитика / Милан Тимотић

„Сматрам да је подједнако неморално кривотворити историјске чињенице, као што је неморално прећуткивати их. У оба случаја, историја се подешава, прилагођава или подређује некоме или нечему. Историја није сама себи циљ, она треба да послужи националним и државним интересима, али само строго провереним и научно доказаним чињеницама”, каже академик Василије…

Цео текст

Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике

Лудвиг Салватор (1847–1915) „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), насловна страна збирке 45 литографија аустријског надвојводе Л.Салватора, мушка српска ношња из Карлобага Извор: ludwigsalvator.com У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити…

Цео текст