Стање ствари, Искра, 23.5.2018, Милош Ковић: Избећи недостојне расправе о броју жртава у НДХ и Јасеновцу

Проф. др Милош Ковић Фото: Печат

Јевреји признају да им недостаје око милион и по имена да би достигли процену од око 6.000.000 жртава. Али, док они истражују и раде, у тај број нико не сме да им дирне. Тако бих и ја урадио са бројем од 500.000 – 600.000 жртава Јасеновца који је утврђен одмах…

Цео текст

Глас Српске, 2.4.2018, Звјерска убиства из Мркоњић Града измичу правди

Мркоњић Град: Евидентирано 360 српских жртава масовних злочина Фото: Срна / Глас Српске

Мркоњић Град – Још једна година, 22. у низу, протекла је од једног од најтежих дана у историји Мркоњић Града када је отворена масовна гробница из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског борца и цивила, али је поразна чињеница да за те злочине нико није одговарао. Хрватска војска је…

Цео текст

НСПМ, 16.3.2018, Милојко Будимир: Книнска „Зора“ није ловачко друштво из хумористичке серије Радоша Бајића

Милојко Будимир Фото: Медија центар Београд

Серија „Шифра Деспот“ која се већ месец дана приказује на ТВ Пинк најављивана је много пре него је почела, трејлером из епизоде у којој су се Радош Бајић и други аутори поиграли с једном од најосетљивијих група српског друштва, крајишким Србима, протераним у Србију у време хрватских војно-полицијских акција „Бљесак“…

Цео текст

НСПМ, 16.9.2017, Милојко Будимир: Са пута по Далмацији – тапије наше прошлости

Српско гробље у Стрмици код Книна Фото: Милојко Будимир / НСПМ

На једном гробу, код цркве Светог Јована у Стрмици код Книна, стоји епитаф: „Душа Богу – тијело Србији – срце Крајини“. Ни краћег натписа, ни јаче поруке! Покојник је преминуо у избјеглиштву у Србији гдје је и сахрањен 1996. године, а онда је пренесен у гробље у коме су се…

Цео текст

Banija Online, 20.7.2017, Milojko Budimir: Srbi u Hrvatskoj od autohtonog i konstitutivnog naroda do nacionalne manјine

Манастир Крупа (1317) Фото: Д.Дозет, Банија Онлајн

Nakon pada Republike Srpske Krajine u avgustu 1995. godine došlo je do etničkog čišćenja sa prostora na kojima su Srbi vijekovima živjeli. O trinaestvjekovnom prisustvu Srba na tim prostorima osim pisanih izvora svjedoči i bogata spomenička baština. Po predanju, pored rijeke Krke propovijedao apostol Pavle, a ovdje je podignut manastir…

Цео текст