Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању… 
Био је понедјељак, 5. октобар 1908, пријатан ранојесенски дан у Београду. Међутим, негдје иза 16 часова, испред тадашње редакције „Политике“ на Теразијама, комешала се повелика група људи која је сваког трена нарастала, привлачећи као магнет пролазнике. Још из далека чули су се гласни повици, а у ваздуху је зујала нека… 
„Приђи путниче те прочитај оваи спомен тужни”, „Стан путниче немој да ме прођеш”, „Стани брате није мрак и прочитај овај знак де смо пропали на граници остали”, „Стан путниче роде мој и прочитај спомен тужни мој” или „Приђи ближе, ој Србине брате, никад ја нисам мрзео на те”, само су… 
Не, овај рат не престаје. Пулсира од покоља до лажног затишја, али је увек ту. Неумољиво присутан ма колико се трудили да га не видимо, живог, гладног и жедног. Ни геноцид не престаје од дана када се царствујушчом Виеном заорило Serbien Muss Sterbien. Геноцид (реч коју користимо јер нема друге… 
Ако је неко сумњао да се може за мање од деценије стићи од чина поднаредника до официрског чина мајора, разувјериће га блистави борбени пут српског официра Михаила Мике Маџаревића у ратовима од 1912. до 1918. Та прекоредна унапређења не стече нагињући се над ђенералштабне мапе у некој команди, већ газећи… 
Кроз свету тајну крштења људи улазе у цркву Христову чувајући православну веру, што поета поје: „На Крфу 1915/На хумкама у туђини/Неће српско цвеће нићи/Поздравите нашу децу/Нећемо им никад стићи!/Поздравите отаџбину/Пољубите српску груду/Спомен жртве за слободу/Нека ове хумке буду“. Септембра 2008. године имао сам велику част да по благослову егзарха светог…
