Политика, 7. 11. 2024, Иза дубровачких кулиса

Дубровник, Страдун: Иво Ројница, др Ј. Бакљаш, др Анте Суђа, генерал Ђузепе Пафунди и др, мај 1941. године Фото: Политика

Спорења око историјског идентитета старог Дубровника никако да се стишају, сваки час се одапне нека отровна канонада како који научник из српске научне заједнице укаже да су стари Дубровник и Дубровчани имали посебан идентитет, који је био у неким деловима ближи српском националном идентитету, јер дубровачке писце чинио је језик,…

Цео текст

Глас Српске, 11. 8. 2024, Драган Мијовић: Како је нестао древни српски Дубровник

Марко Мурат: „Улазак Цара Душана у Дубровник“ (1898-1899, уље на платну) Фото: Wikipedia Наша данашња колективна свијест недовољно је утемељена на националној историји па многима имена важних историјских личности и догађаја не представљају ништа или тек неку магловиту перцепцију прошлости. Но, да бисмо боље разумјели садашњост морамо одбацити ту површност и упорним разгртањем историјских наслага доћи до чињеница које је од нас неко…

Цео текст

Искра, 7. 3. 2018, Подсећање на расправу ’Крађа српског језика‘ објављену 1964. године [из Архиве]

Проф. др Лазо М. Костић Фото: Википедија, crop Протојереј-ставрофор Драган К. Велеушић: Крађа српског језика (проф. др Лазо M. Костић 1897–1979) Лазо Костић своју расправу објављену под овим називом 1964. године у Бадену, Швајцарска, почиње констатацијом да су Хрвати једини народ на свету који нема свој језик, позивајући се на познатог етнографа Гијома Лежана, који је у својој…

Цео текст

Политика, 13. 8. 2023, Дубровник је по језику увек био српски

Мирославово Јеванђеље, илустрација (12. век) Фото; Глас Српске

ИНТЕРВЈУ: ДР СЛАВКО ПЕТАКОВИЋ, професор Филолошког факултета у Београду Сукоб око припадности дубровачких писаца и књижевности између Срба и Хрвата постоји одавно. Те несугласице су непомирљиве. Угледни српски професори одржали су недавно скуп у Тршићу, Четврту интеркатедарску србистичку конференцију, посвећену разматрању граница српске књижевности, у оквиру кога су осветљена и…

Цео текст

Имеђу сна и јаве, 4. 1. 2022, Драгољуб Петровић: ’Хрватска ћирилица‘ – где тога има?

Хумачка плоча из 11. века Фото: Између сна и јаве Данашњи Хрвати не признају да су њихову културу најдубље обележили управо Срби Хрвати присвајају све тековине Срба, а неће да се помире с чињеницом да се данас могу распознати једино по ономе што су им Срби оставили. Натко Нодило, историчар: „Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином“ и…

Цео текст