ЛЕСКОВАЦ је 6. септембра 1944. године остао без најмање 2.000 становника који су, према проценама, страдали у савезничком бомбардовању центра града. Тачан број никада није утврђен, а историчари су, после много деценија од овог догађаја, пописали 819 имена погинулих Лесковчана. Бомбе су за собом оставиле пустош и многе породице завиле…
Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки Методије данас је на Крнову код Никшића служио помен страдалим припадницима „Гвозденог пука“ Југословенске војске у отаџбини, које су црногорски партизани већином убили без оружја и бацили у вртаче и провалије 25. и 26. августа 1944. године. Након опијела и помена током којег су прочитана имена…
Погледајмо прво само кратко шта о логору Јастребарско наводи угледно немачко научно удружење „Arbeitskreis Shoa.de e.V.“, у својој објави од 6. априла 2010: „Неке од хрватских часних сестара у Јастребарском, као нпр. Ана Барта Пулхерија (1882-1972), Марија Милавец Гаудиенција, економ логора а са надимком „звечарка“, и друге, које су у…
КРСТА НОВАКОВИЋ (1899-1973) био је најхуманији градоначелник Крушевца у дугој историји овог града, али данас у њему нема ни своју улицу. Крушевац нема ниједно спомен обележје непосредно посвећено овом апотекару, народном посланику и градоначелнику Крушевца, који је 1941. године успео да спаси бројне људе од немачке одмазде. Но, пре него…
СИМПТОМАТИЧНО је да су, изгледа, једино у Србији стрељани и прогањани глумци због свог глумачког посла у време окупације док су, на пример, у Хрватској, где су позоришта током рата радила пуном паром углавном, несметано наставили своје каријере (на пример Јоже Хорват, Бела Крлежа, супруга хрватског књижевника Мирослава и други).… 
СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло „буржоазије и народних непријатеља“, као носилац „великосрпског хегемонизма“, били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду, међу становништвом, мешала су се двојака осећања – страх и еуфорија. Еуфорију…
