Вечерње новости, 9. 9. 2024, ГЕНОЦИД ЈЕ ИЗУМ ЗАПАДНЕ КУЛТУРЕ: Интервју – Др Владимир Умељић историчар, истраживач злочина у НДХ

др Владимир Умељић, Фото: Вечерње новости, Д. Дозет ЗАПАДНИ историчари ретко истичу чињеницу да су починиоци великих геноцида у Европи средином 20. века били припадници управо западне културолошке традиције коју је дуже од века детерминисао Ватикан. То не може да буде случајност и управо зато свако истраживање геноцида морало би да пође од те истине – истиче др…

Цео текст

Глас Српске, СРНА, 12. 7. 2024, У Епархији далматинској прослављено 500 година Храма Светих апостола Петра и Павла

Буковица, Кистање, Биовичино село, Храм Св. Петра и Павла - 500 година Фото: Глас Српске

У Биовичином селу код Кистања, у Епархији далматинској, обиљежено је 500 година постојања Храма Светих апостола Петра и Павла, док је у граду Сињу прослављена слава истоименог храма који датира из 1936. године. У Биовичином селу молитвено је и у великом сабрању прослављено 500 година постојања овог храма, а бројни…

Цео текст

Политика, СРНА, 6. 4. 2024, ’Веритас‘ чува истину о судбини 8.500 убијених, међу њима и о баки Анђи и Драгиши Врањешу

Отишић: Гроб Анђе Катић, ликвидиране после мучења Фото: ДИЦ Веритас

База података Документационо-информационог центра „Веритас“ чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској, од којих су 38 одсто цивили убијени и масакрираних по правилу на кућном прагу само зато што су Срби, а чије убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је Срни директор „Веритаса“…

Цео текст

Портал Новости, 14. 2. 2024, Олуја над Далмацијом [Фото]

Мурал Торциде Сплит, фебруар 2024. Фото: Слободна Далмација

Након Задра и Сплита мурал с поруком „Наша Олуја не престаје“ и сликом усташког војника под црним шљемом на којему се истиче шаховница с првим бијелим пољем освануо је у још 13 далматинских мјеста Слоган „Наша Олуја не престаје“ ових је дана заживио у пракси. Макар када је у питању…

Цео текст

Стање ствари, 2. 2. 2024, Никола Милованчев: Допуна пописа жртава Другог светског рата – командант Метковске четничке бригаде Константин Славковић и син му Винко

Константин Којо Славковић стрељан Фото: Стање ствари, никола Милованчев

После позива Музеја жртава геноцида из Београда на допуну крњег пописа жртава Другог светског рата у Југославији, сачињеног 1964. године, одлучио сам да се одазовем и сакупим податке о неким од изостављених ратних жртава. Ово је прва допуна пописа жртава из 1964, који је обухватио 597.000 жртава, што по мојој…

Цео текст