НИ 79 година после једног од најстрашнијих бомбардовања које је доживела српска престоница, на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године, не зна се колико је тачно било жртава у више савезничких бомбардовања током 1944. године. Страдали су уписивани у матичне књиге умрлих у београдским православним и римокатоличким црквама, док…
Два ускршња радосна дана, недеља 16. и понедељак 17. април 1944. године, за Београд и његове житеље претворена су у „Крвави ускрс”. У та два дана савезнички авиони бомбардовали су Београд „просипајући бомбе широм вароши”. Разаране су и порушене куће, улице, болнице, надлештва. Иако су у инструкцијама пилотима били означени…
У РАНИМ јутарњим сатима на јужној железничкој станици „Зид Банхоф“ у Бечу, 14. јануара 1929. године најављује се долазак воза из Загреба. Двојица господина у реденготима који неодољиво подсећају на огртаче виших официра бивше аустроугарске војске, погледима траже спаваћа кола. Први је Стјепан барон Саркотић од Ловћена, хабзбуршки генерал-пуковник, а… 
Распадом друге Југославије (СФРЈ) појавило се на Балкану пет, а касније и шест нових држава чије су државне границе биле авнојевске административне границе. Новонастала хрватска држава имала је озбиљан проблем са Србима у српској Крајини (Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), јер они нису прихватили сецесију… 
Зашто се у наслову налази овај еуфемизам „НАТО-демократија“ из времена напада на остатак српских земаља („Милосрдни анђео“) 1999? Први разлог је јер је Тито масовно и немилосрдно уништавао Србе а други јер је и Тито тада радио – као и НАТО данас – на „промени свести“ у Срба. И –…
Помен жртвама комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг биће одржан 19. јуна крсним ходом који ће организовати представници Удружења „Јадовно 1941” из Бањалуке и Београда На парастос увек дође много људи, међу њима и потомци жртвама „Од почетка планског уништења Срба у Независној Држави Хрватској, отварањем првог комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг за масовну ликвидацију…
