Специјални суд за злочине такозване ОВК са сједиштем у Хагу укинуо је на основу пријаве Албанца званичан назив јужне српске покрајине, а ријеч Метохија постала је забрањена, пишу београдске „Вечерње новости“.
Овај случај догодио се када се Албанац Сефер Гоџули увриједио, јер је један од двојице службеника Тужилаштва, читајући документ, изговорио Косово и Метохија.
То је био повод да се обрати омбудсману суда Пјетру Спери, који је надлежан за заштиту права свих у овој институцији.
Како наводи лист, из Тужилаштва је стигао одговор да је „израз Косово и Метохија коришћен грешком“ и да се неће поновити.
Случај је закључен тако што је омбдусман одлучио да одбије притужбу, јер се Тужилаштво обавезало да неће користити назив Косово и Метохија.
„Тужилаштво је истакло да тај израз не користи у својој редовној пракси, формуларима и документима. Из тужилаштва су обавијестили омбудсмана да је након тог информативног разговора предузело више корака да би утврдило како је дошло до те грешке и спријечило да се она понови. Поред тога, запослени су додатно упућени у подтекст тог израза“, наводи се у извјештају омбдусмана о овом случају.
Од 2012. године, власти у Приштини су забраниле и регистрацију партија које у свом називу имају ријеч Метохија са образложењем да је то супротно уставу такозваног Косова.
Када се 2020. године појавила фотографија са састанка предсједника Србије Александра Вучића са комесаром за проширење ЕУ Оливером Вархељијем, на којој се у позадини види књига „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије“ на енглеском језику, Приштина је то назвала „дипломатским скандалом“, а осудама се прикључила и извјестилац за самопроглашено Косово у Европском парламенту Виола фон Крамон.
Метохија, која у преводу значи „земља под управом манастира“, потиче од грчке ријечи – метох и симбол је вјековног српског, православног и хришћанског насљеђа на том простору.
Простор од Пећи до Призрена се географски назива Метохија управо због бројних манастирских метоха који су се ту налазили у Средњем вијеку, а посебно у периоду од 12. до 15. вијека и пада под Османско царство.
Дечанска метохија и њене границе се детаљно помињу у Дечанској оснивачкој повељи краља Стефана Дечанског 1330. године и протезала се чак и на просторе данашње сјеверне Албаније и простор око Плавског језера у Црној Гори, додаје лист.