Политика, 19. 7. 2022, ОЕБС: Раст броја инцидената почињених на културном наслеђу на Косову и Метохији

Надгробни споменици на гробљу у Прилужју уништени су експлозивом Фото: Блиц

Број инцидената у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети на Косову и Метохији порастао је последњих година, а већина таквих случајева у којима мотив није новац почињена је у црквама и на гробљима који припадају Српској православној цркви, наводи се у новом извештају Мисије ОЕБС на Косову и Метохији.

У извештају Мисије ОЕБС за период од јануара 2014. до децембра 2020. године, наводи се да је у том раздобљу пријављено 247 инцидената почињених на културном наслеђу и верским локалитетима, од којих су 112 крађе новца или имовине, док у преосталих 135 новац није мотив.

„Број инцидената у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети на Косову и Метохији порастао је последњих година, а већина таквих случајева у којима мотив није новац почињена је у црквама и на гробљима који припадају Српској православној цркви, наводи се у новом извештају Мисије ОЕБС на Косову и Метохији.

У извештају Мисије ОЕБС за период од јануара 2014. до децембра 2020. године, наводи се да је у том раздобљу пријављено 247 инцидената почињених на културном наслеђу и верским локалитетима, од којих су 112 крађе новца или имовине, док у преосталих 135 новац није мотив.

„Од 135 инцидената у којима мотив није новац, 57 одсто је почињено у црквама и на гробљима који припадају Српској православној цркви, док је 24 одсто било усмерено против верске имовине Исламске заједнице. У 12 случајева (десет одсто) мете су биле католичке цркве, док су секуларни локалитети били мета у само шест случајева. Јеврејски локалитети су били мета у три инцидента, а протестантска црква у једном”, наводи ОЕБС у извештају.

Додаје се да је више од половине економски мотивисаних крађа забележено у џамијама. У више од трећине случајева (38 одсто), ова врста крађе догодила се у објектима Српске православне цркве, док је из католичких цркава пријављено око четири одсто случајева.

Извештај обухвата само инциденте у којима су мете били локалитети наслеђа или инциденти извршени на локалитетима наслеђа. У већини случајева починиоци нису били идентификовани и њихов прави мотив остао је неразјашњен, пише у извештају.

„Како већина починилаца није могла да буде идентификована, њихови појединачни мотиви да изаберу културно наслеђе као мету, осим у случају крађа повезаних са новцем, остају нејасни. Закон, а посебно Кривични законик, предвиђа санкције за кривична дела почињена против културних добара. Међутим, дуго трајање судских поступака и неодговарајуће казне, па чак и ослобађајуће пресуде, не одвраћају потенцијалне починиоце од чињења кривичних дела против културног наслеђа и верских заједница”, стоји у извештају.

Од 2014. године представници општина су осудили свега 18 од 247 инцидената, због чега ОЕБС препоручује јачање напора ради јавне осуде инцидената против локалитета верског и културног наслеђа.

Према наводима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији, у извештају се закључује да ефикасна заштита културног наслеђа на Космету не треба да буде ограничена на физичку рестаурацију и да је потребан шири приступ. Успешно очување културног наслеђа захтева и свеобухватно управљање, маштовито просторно планирање, подизање свести и развој капацитета особља задуженог за културно наслеђе, додаје се, преноси Бета.

Аутори извештаја указују да постоји потреба за изменом и допуном Закона о културном наслеђу и потпуним усклађивањем законских и подзаконских аката како би се обезбедио кохерентнији приступ културном наслеђу.

Извештај садржи неколико препорука за кључне институције у циљу побољшања заштите и валоризације богатог културног наслеђа. Међу њима су увођење планова управљања за локалитете културног наслеђа, процена утицаја планираних интервенција на наслеђе, усвајање свеобухватније дефиниције културног наслеђа и повећање отпорности локалитета културног наслеђа на климатске промене или на намерно уништавање.

Шеф Мисије ОЕБС на Косову Мајкл Давенпорт изјавио је да је „ефикасно очување културног наслеђа важно за све заједнице” и изразио уверење да ће објављени извештај, са сазнањима и препорукама, „помоћи институцијама у њиховим напорима да очувају и заштите културно наслеђе за будуће генерације”.