ATV, Срна, 7. 5. 2024, Алија Селимагић признао злочин над Србима у Кострешу, али три деценије нема ни оптужнице [Видео]

Костреш, Дервента Фото: РТРС

Пуне три деценије није подигнута оптужница за масакр Срба у селу Костреш у општини Дервенти за вријеме окупације Посавине 1992. године, иако је Алија Селимагић пред камером признао ове тешке злочине почињене заједно са осталим припадницима хрватско-муслиманских снага.

Селимагић је признао да је заклао Милана Митрића на гробљу и да су тада силоване Митрићеве малољетне кћерке и потом заклане.

Приликом упада у село заклано је 66 Срба.

Убијени су: четири члана породице Зорић, три члана породице Станић, по два члана породица Митрић, Гојковић, Ивић, Павић, Мишић и Ђурић, по један члан породице Васић, Лазић. Поред њих заклано је још 20 мушкараца, 15 жена и 10 дјеце.

Прије клања, злочинци су силовали женске особе међу којим су биле и дјевојчице старости 12 и 14 година.

– Милану Митрићу смо ставили руку на уста, да не виче, а онда смо га заклали.

На питање да ли су остали Срби који су били на гробљу гледали то, монструм је одговорио:

– Било их је више. Било је жена и дјеце. Посматрали су све то.

Како се звао први Србин кога сте на гробљу заклали?

– Милан Митрић. Имао је три кћерке и оне су силоване. Једна је имала 12 година, њу је силовао Бехир Хоџић, једна 13. Другу дјевојчицу је силовао Енес Хавић, а трећу, која је имала 14 година. Док су биле силоване, њихова мајка је била ту и посматрала. Цијело вријеме су вриштале. Заклали смо их након силовања. Ставили смо им руку на уста па их заклали ножем. Мујчин Сеад, Енес Хавић, Бећир Хоџић, заклали су остале Србе. Заклали смо између 60 и 70 Срба, не могу да сјетим – рекао је Селимагић.

Монструозан злочин починили су Алија Селимагић, Мујчин Сеад, Енес Хавић, Бећир Хоџић, те остали припадници тзв. Армије БиХ.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила, напад на мјесто Костреш извршиле су 4. априла 1992. године исте снаге које су само неколико дана раније и пар километара даље извршили напад на Србе у Сијековцу.

У „Атласу злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“, који је објавио Центар, пише да су напад на Костреш, према већ устаљеном и опробаном рецепту, извршиле хрватско-муслиманске паравојне формације организоване у интервентне водове, појачане припадницима регуларних снага Хрватске војске.

Према подацима Центра, 4. априла смртно је страдало 11 цивила српске националности, а остало становништво је протјерано или одведено у логоре у Дервенти. Убијени су били цивили, и то жене и старци.

У „Атласу злочина над Србима“ се наглашава да су неки од становника Костреша прво заробљени, а потом ликвидирани, те да за напад на Костреш и убиство цивила још није подигнута ниједна оптужница ни пред ентитетским нити пред Судом БиХ.

Истог мјесеца, 26. априла 1992. године минирана је и до темеља срушена православна црква посвећена Светој Огњеној Марини.