Б92, 19. 8. 2010, Крагујевац: У гробници 647 особа

Крагујевац: Капислана Војнотехничког завода КЈ – о злочинима Озне се није смело говорити Фото: Блиц

Крагујевац — Из „Заставине“ Капислане, на парцелу број 9 Варошког гробља у Крагујевцу, 1980. пренети су посмртни остаци 647 особа стрељаних после Другог светског рата.

Њих су као такозване „народне непријатеље“ стрељале послератне власти, тврди потпредседник СУБНОР-а у Крагујевцу и публициста Жељко Зиројевић.

Ова прича изазива бурне реакције у Шумадији.

Четворица радника предузећа “Градска гробља” у Крагујевцу, пренели су 64 пластична џака са посмртним остацима Крагујевчана стрељаних у “Заставиној” капислани на парцелу број 9 Варошког гробља.

Уз надзор Службе државне безбедности цео посао је објављен у тајности, а о томе је данас сведочио један од радника ЈКП ”Градска гробља” који је учествовао у преносу посмртних остатака, Драгић Пантић.

“Када смо видели колико је дебео слој костију, Државна безбедност је морала да набави још џакова, пошто су они обезбеђивали целу операцију. Када смо завршили све, било је укупно 64 пуна најлонска џака људских костију. Онда смо све то спаковали, повезали и камионом одвезли на Варошко гробље, каже он.

Потпредседник СУБНОР-а Жељко Зиројевић тврди да је до имена жртава и архивских докумената дошао уз помоћ пријатеља из Државне безбедности.

Међутим, осим броја жртава данас нису саопштени нови детаљи, а новинари нису имали увид у списе којима располаже.

“Све што није записано, као да се није ни десило. Историјски извори почивају на бази докумената, чињеницама, али и живим сведоцима као судеоницима догађаја. Ја не могу да прихватим чињеницу да нека лица која нећу именовати, наводе да је у Крагујевцу ‘44-45 стрељано малтене више људи него у Шумарицама”, тврди Зиројевић.

Он је истако да ће сву документацију већ сутра ставити на располагање Државној комисији за тајне гробнице, а тек онда омогућити увид у списе медијима.

Градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић изразио је сумњу да у кругу “Заставе”, али и на другим локацијама има још гробница невиних грађана.

“Присутно је питање, да ли је ово све или има још стрељаних људи. Сигурно их има ту нема никакве дилеме, а то зна и Зиројевић. Комисија која ће то истражити мора да се оформи, како бисмо потпуно испитали локалитет, не само Капислане него читаве ‘Заставе’ и многих других потенцијалних гробница где неко јесте сахрањен у неком периоду, у рату или после рата”, каже Светавновић.

Поновљена је и идеја о изградњи спомен обележја помирења са крстом и петокраком, али су поједини чланови породица стрељаних бурно реаговали и захтевали доказе о томе где су сахрањени њихови најближи.

Један од њих је и син стрељаног градоначелника Крагујевца, Петар Симовић.

“Кости су узнемирене и крв је проливена у Каписални, шта треба више!? Господин каже ја сам за рехабилитацију, а мој отац ни мрава није згазио, зна то градоначелник и људи у граду, а злочин је учињен према њему. Стрељани су све виђенији људи, а овај господин није прочитао ни једног… Мог оца прецртајте, њему место није тамо”, узнемирено је повишеним тоном објашњавао син последњег предратног градоначелника Крагујевца, кога су убили припадници нове послератне власти.

Представници СУБНОР-а, али и градске власти сматрају да би заједничка гробница такозваних народних издајника и партизана требало да буде темељ за свенародно помирење. Поставља се само питање како ће на то регаовати чланови породица углавном невино стрељаних.