Б92, Бета, 1.8.2017, Прокупље добија спомен-обележје „Гвозденом пуку“

Гвоздени пук Фото: Википедија

Прокупље — У општини Прокупље биће изграђено спомен-обележје и парк у знак захвалности Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ из Првог светског рата.

Заменик председника општине Мирољуб Пауновић наводи да је „до сада све конкретизовано како би до 12. октобра 2018. године био свечано отворен спомен парк у близини Железничке станице, на месту одакле је Гвоздени пук кренуо у рат и вечну славу“.

„Општина Прокупље је у знак захвалности јунацима Другог пешадијског пука ‘Књаз Михаило’ , који су 12. октобра 1918. године ослободили Прокупље, одлучила да изгради спомен-обележје и спомен-парк“, рекао је Пауновић.

Он је казао да ће поводом отварања спомен-парка, 12. октобра бити одржана централна државна манифестација на којој су присуство најавили председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић.

За изградњу спомен-обележја комисија је изабрала идејно решење академског вајара Чедомира Ристића, а за изградњу спомен-парка идејно решење архитекте Милана Радовановића.

Комисија је расписала јавни конкурс за израду пројектно-техничке документације, а у току је и формирање радног тела за прикупљање, праћење и контролу трошења финансијских средстава за реализацију тог пројекта.

Други пешадијски пук „Књаз Михајло”, познат под називом Гвоздени пук, био је пук српске војске током ратова од 1912. до 1918. године. У Другом пешадијском пуку Моравске дивизије првог позива било је највише Јабланичана, Пусторечана и Топличана и Заплањаца.

Имао је гарнизон у Нишу, а у рату се мобилисао у Прокупљу где се налазила окружна пуковска команда. Током рата припадници „Гвозденог пука“ били су познати по храбрости, чврстини, високом борбеном моралу, али и великим губицима. У борбама с Бугарима, само на грљенским положајима, у једном батаљону пука од 15 официра, колико је кренуло у рат, преживела су три, а од 1.500 војника примирје је дочекало само 200 бораца.

За месец дана непрекидних борби с Бугарима, изгубили су 33 официра и 2.120 војника и подофицира.

Гвоздени пук учествовао је у свим познатим биткама у Првом балканском рату – Кумановској, Прилепској и Битољској, док су се у Другом балканском рату прославили у Брегалничкој бици. У Првом светском рату Гвоздени пук био је на Церу и то у самом центру битке, на Текеришу, а посебно су забележена њихова дела на Колубари.

У част другог ратног команданта пука, пуковника Миливоја Стојановића, који је лично је повео пук у нови јуриш и тада погинуо, Станислав Бинички је компоновао „Марш на Дрину“.

Почетком 1915. пук је пребачен у Македонију, последњи је напустио српску територију и кренуо преко Албаније. После опоравка на Крфу поново су изашли на фронт 1916. године, а после пробоја Солунског фронта пук се посебно истакао у борбама за ослобођење Ниша, Алексинца, Ражња, Параћина, Свилајнца, до Гроцке, где је пребачен преко Дунава и потом преко Панчева кренуо на Бечкерек, данашњи Зрењанин, па Кикинду.

Средином децембра 1918. године повучен је из Војводине у Београд.

Пук је све до 5. маја 1920. године задржан у Београду као гардијска јединица, обезбеђујући Двор, Народну скупштину и министарства. Тек када је формирана гарда, пук је демобилисан.