После Другог светског рата, по угледу на комунистичку партију СССР-а, Југословенски државни врх доносио је одлуке које су се без поговора спроводиле у дело, иако су поједине биле и више него штетне по грађане тадашње земље.
Радни логори, одузимање имовине и прогони по идеолошкој основи са и без доказа, само су неки од примера лоше владавине тадашњег режима. Ипак, једна одлука Тита и партије се слободно може сврстати у рубрику „Веровали или не“.
Наиме, према неким тврдњама, један од највећих непријатеља опоравку и прогресу земље, биле су козе! О томе је чак говорио и сам Тито у говору који је одржао у Требињу, 1954. године.
– Ја морам да кажем да сам сретан што сте уништили козе, јер сада видим да се ваша брда зелене. Ја бих желио да то учине свуда гдје још нису учинили. Наш ће човјек осјетити за 10 година што је значила коза за њега, а што за шуму. Потребно је гајити овце јер оне дају и млијеко и вуну. Гајите овце, оне неће уништити шуму. А ви знате да шума и климу поправља. Када ова брда буду шумом обрасла, онда ту нећете имати онако суху климу, као што је имате преко љета, онакву несносну врућину. Клима ће се мијењати, а тиме ће се добити више могућности за интензивнију обраду земљишта које овдје имате, рекао је он тада.
Како се наводи, спорни закон је изгласан 1948. године у ФНР Југославији и то на директну наредбу самог Тита, а важио је мало више од деценије, пошто је укинут крајем педесетих година прошлог века.
Оваква политика државе се опасно одраила на узгој коза, које су познате као вишеструко корисне животиње, чије се млеко у неким забаченијим деловима земље користило као једини лек у борби против плућних болести.