Прекопано српско гробље у Косовској Митровици Фото: Косово Онлајн
Непун дан након што је у седишту Унеска у Паризу, у сарадњи Владе Србије и СПЦ поводом 20 година од уписа манастира Високи Дечани на Листу светске културне баштине, отворена изложба о српским средњовековним манастирима у јужној српској покрајини под заштитом УН агенције за образовање, науку и културу, у САНУ је представљен двотомни Зборник радова „Заштита, очување и афирмација срског културног наслеђа на Косову и Метохији“ са научног скупа одржаног 1. и 2. јуна 2021. године.
– Овај зборник сведочи да је тема о којој се расправљало пре три године у нашој кући од највећег националног и културног значаја и да је, нажалост, и даље врло актуелна, о чему говори више од 30 изванредних радова еминентних аутора сакупљених између корица овог капиталног издања.
Зборник такође сведочи и о трајном опредељењу и решености Академије да се КиМ бави на најнепосреднији њој примерен начин – научним приступом у свеобухватном сагледавању бројних горућих проблема и њихових могућих решења у вези са КиМ уопште и са драгоценим српским културним наслеђем на том простору посебно – поручио је председник САНУ академик Зоран Кнежевић.
Зборник радова о културном наслеђу на КиМ представљен је на 232. трибини Библиотеке САНУ.
О њему су говорили уредник Трибине академик Миро Вуксановић, уредник Зборника академик Драган Војводић, Рада Стијовић, члан Одбора за КиМ САНУ, и професор Правног факултета Универзитета у Београду Бранко М. Ракић.
Двотомни зборник обухвата увид у материјалну и нематеријалну српску баштину, као и баштину мањинских заједница на КиМ, проблеме угрожености српског културног наслеђа и могућности његове заштите, као и правног статуса и адекватне заштите у условима протектора УН под којим су косовски Албанци једнострано погласили независност Косова.
– Свођење Срба на мањину од осам посто не задовољава албанске власти, оне настоје да униште све што је српско на КиМ. Сведоци смо бестијалног уништавања и скрнављења српских светња, од којих је већина из 14. века. Нестало је десет хиљада богослужбених икона, унишени су надгробни споменици, сече се култно сакрално дрвеће… Сведоци смо кривотворења историје, присвајања и крађе српског наслеђа у чему Албанцима помаже и свет. Циљ овог зборника је да одбрани и заштити српско наслеђе на КиМ – рекла је Рада Стијовић.
Она је посебно указала на пробем нестанка словенске и српске ономастике и типона на КиМ који се замењују или су већ замењени албанским новокованицама и називима позајмљеним из античких времена.
Професор Бранко М. Ракић говорио је о новим правним тумачењима и аспектима регулисања области људских права под чијим кршењем се сад сматра и „ометање приступу и уживању у културном наслеђу“.
Он је говорио и о потреби да се у оквру нематеријаног културног наслеђа регулише заштита језика, што сад није случај, и формално заштити косовски завет као „свегенерацијска одлука Срба да бране слободу, част, достојанство и идентитет без обзира на цену, а кад је КиМ у питању да не одустају од права на ту земљу“.
– Косовски завет је база свега оног о чему говори овај Зборник. Он представља једну од ‚усмених традиција‘ које се у потпуности укапају у дефиницију нематерјаног култуног наслеђа из Унескове Конвенције, а данас је угрожен како банализовањем, тако и подсмехом оних који о њему говоре као о миту – рекао је професор Ракић.
Академик Миро Вуксановић нагласио је да је САНУ до сада о КиМ објавила „читаву бибиотеку књига и других публикација које су доступне свима, а из којх се јасно види како је косовско-метохијски проблем кроз три века стваран и како је прерастао у садашње државно и нациоанално питање првог реда“.
Према његовим речима, „мишљење САНУ о питању КиМ није увек уважавано на очекиван начин“.
J. Тасић
