e-Veritas, 20.04.2024, Саопштење поводом годишњице страдања избеглица из Крајине од НАТО бомбардовања избегличког насеља “Маја” на КиМ (21.04.1999)

После налета НАТО авијације, 1999. Фото: Interfax.ru

У ноћи 20/21. априла 1999. године НАТО авиони су бомбардовали избегличко насеље “Маја”, смештено у објектима пољопривредног газдинства “Ероник”, у селу Бестражин недалеко Ђаковице, у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине и Босне и Херцеговине. Напад је уследио у три сата ноћу, а на насеље од седам објеката испаљено је око 50 пројектила, од којих су неки директно погодили објекте док су други падали око њих.

У једном објекту, који је директно погођен, пронађена су беживотна тела: Гордане Илић из Госпића (35) и браће Дарка (28) и Давора (26) Воларевић из села Радашиновци код Бенковца, док је осмогодишњи дечак Миодраг Иванчевић из Грачаца још показивао знакове живота али је и он преминуо у току указивања лекарске помоћи.

У записнику о увиђају, којег је обавио истражни судија Општинског суда у Ђаковици Александар Рајевић, констатује се да је дечакова смрт настала “експлозивним примарним дејством јаког експлозивног таласа и дејством секундарних ефеката (затрпавањем)”; Гордани су “пројектили пресекли стомак из кога су испали унутрашњи органи”; Даркова смрт је настала “као резултат деструктивног дејства силе огромне разорне моћи, а на глави недостаје мождана маса великог мозга”, док је Даворова смрт “резултат деструкције можданог ткива и крварења у лобањи и мозгу”.

Недалеко од тог објекта лежала су и четири угинула коња “са одсеченим деловима глава и распореним трбусима”, које су такође погодиле бомбе НАТО авијације.

И тако животи људи и коња постадоше колатерална штета у “хуманитарној мисији” апсурдног и циничног назива “Милосрдни анђео”.

Посмртни остаци крајишких избеглица сахрањени су на православном гробљу Пискоте у Ђаковици, далеко од њихова завичаја, којег напустише у августу 1995. године спасавајући главе пред хрватском војском у акцији под кодним називом “Олуја” на западне делове РСК, који су се у то време налазили под заштитом мировних снага УН-а.

За отети завичај и изгубљене животе избеглица из Далмације и Лике још нико није одговарао.