Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља јуче је на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу проведена коначна идентификација посмртних остатака пет особа несталих и смртно страдалих у „домовинском рату“, чији је прелиминарни идентитет утврђен методом анализе ДНК, који су пронађени и ексхумирани на подручју Сисачко-мословачке жупаније (2), Личко-сењске жупаније (2) и Задарске жупаније (1), без навођења имена идентификованих жртава. И Комисија за нестала лица Републике Србије јуче је саопштила да је у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака четири лица српске националности, страдала током оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Посмртни остаци жртава које су страдале августа 1995. године у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ ексхумирани су у Петрињи (1), Задру (1), Горњем Селишту (1) и Водотечу (1).
Ни у једном ни у другом саопштењу не наводе се имена идентификованих жртава.
Због Веритасова залагања за принцип да свака жртва, без обзира којој је страни за живота припадала, мора имати име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују њени посмртни остаци, објављујемо основне личне податке те околности, начин, вријеме и мјесто страдања пет јуче идентификованих особа пошто су сви са “Веритасовог” списка несталих у рату деведсетих на подручју РХ и РСК.
Према Веритасовим сазнањима идентификовани су:
– БИГА Ђурђа БУДЕ (82) рођен у Доњем Бабином Потоку код Коренице, гдје је и живио. Буде је био слабовид, готово слијеп. У августу 1995, за вријеме хрватске акције „Олуја“, остао је код своје куће гдје је и убијен. Његови посмртни остаци су ексхумирани са православног гробља у Водотечу у току октобра 2018. године.
– БАСАРА Стевана ЉУБИЦА (74), рођена у Свиници код Војнића, гдје је и живјела. Љубица је за вријеме акције „Олуја“ кренула са својом породицом на тракторској приколици у избјеглиштво. На путу Ванићи – Глина хрватска војска је напала колону. усљед чега су се сви са трактора разбјежали, осим Љубице која је у том нападу убијена и чије тијело је остало на тракторској приколици. Њени посмртни остаци ексхумирани су са гробља “Свети Никола” у Петрињи у току јуна 2007. године.
– ВУЈНОВИЋ Раде ЗАГОРКА (65) рођена у Вељуну код Слуња, живјела у Клупицама код Војнића. Загорка је за вријеме акције „Олуја“ кренула са својом породицом у избјеглиштво и на подручју Рујевца хрватска војска је напала колону, од када јој се губи сваки траг. Са њом у колони је био и њен син Душан који је том приликом заробљен и одведен у затвор Сисак, одакле је аболиран 31.12.1995. године. Њени посмртни остаци ексхумирани су са православног гробља Горње Селиште у току децембра 2015. године.
– МОМЧИЛОВИЋ Николе ЈОВО (54) рођен у Кршу код Госпића, а живио у Теслинграду. Јово је за вријеме ацкије „Олуја“ нестао приликом повлачења на подручју Теслинграда. Његови посмртни остаци ексхумирани су са Гробља у Задру у току новембра 2016. године.
– ЛАЗИЋ Милана ПЕТАР (42) рођен у Скиповцу Доњем код Добоја, а живио у Загребу. Радио је као возач у предузећу „Индустроградња, ОУР “Нискоградња“ из Загреба на терену у Госпићу. У октобру 1991. године припадници хрватске војске одвели су га из куће у којој је боравио. Његово тијело је, заједно са поугљенисаним тијелима још 23 убијена Србина, пронађено у Перушићу крај Госпића, и као НН покопано на Дебелом Брду код Коренице.
У задњих двадесет година из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.696 посмртна остатка Срба са подручја Хрватске и бивше РСК, укључујући и оне који су са њима живјели и ратовали на њиховој страни, од чега је до сада идентификовано 1.353 посмртних остатака, док их још 343 чека на идентификацију.
Тренутно се на “Веритасовом” списку несталих налази 1.489 особа чије судбине још нису расвјетљене, међу којима је 1.064 (71%) цивила и 422 (28%) жена. Највише их је нестало у посљедњој ратној години 735 (49%), а затим у првој 600 (40%).
ВЕРИТАС тренутно располаже подацима за више десетина познатих мјеста укопа са више од 200 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и двадесет девет година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.