(…)
Troskot: Zgrožen sam viđenim na Kosinjskom polju
Zvonimir Troskot (Most) izjavio je kako je „zgrožen“ onim što je ovaj vikend vidio na Kosinjskom polju.
„U 21. stoljeću radimo egzodus ljudima, takvo zvjerstvo nisam imao prilike gledati ni u jednoj drugoj državi“, rekao je i naveo da se ljude prisiljava na iseljavanje kako bi se to područje natopilo i na njemu izgradila hidrocentrala.
„Samo jedan od tri generatora u Senju bi proizveo više struje, nego ta hidrocentrala u Kosinju, no tri se godine odgađa revitalizacija Senja, da se to napravi ne bi se trebalo potapati Kosinjsko polje“, rekao je.
„A gdje je zvjerstvo“, upitao se, pa objasnio kako je to „kada vam netko sa gusjeničarima, bagerima ulazi na groblja i iskopava posmrtne ostatke“ suprotno zakonu o grobljima, jer treba proći najmanje 100 godina da bi se moglo prebacivati posmrtne ostatke na drugo mjesto.
„Zbog projekta koji nema apsolutno nikakvog smisla, groblja treba prekopati, kome je to palo na pamet“, zapitao se zastupnik i zaključio kako će „Kosinj biti u funkciji dok se ne opere novac“.
e-Veritas:
Jedino se može ponoviti ono što je rečeno na mapi Najvećih srpskih stratišta u drugom svetskom ratu:
Горњи Косињ, српско село у Лици, током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској. Прво масовно страдање догодило се 6. августа 1941. године, када су јединице хрватских усташа бануле у село, један део становника повели су на Косу, са лажним изговором да са становницима Пазаришта, Крша, Сушња, Млакве, присуствују говору хрватског усташког министра Мила Будака. Тада је убијено 347 Срба из Доњег и Горњег Косиња. [Ђ. Затезало]
На пописима становништва после Другог светског рата у Горњем Косињу није забележен нити један Србин.
Село је од 2017. године планирано за потапање због изградње хидроелектране (до 2024. године), чиме ће бити уништени преостали гробови и последњи трагови миленијумског постојања Срба на овом простору .
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде