ПАГ, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Израелска ТВ екипа спријечена је да на острву Паг сними документарни филм о усташким концентрационим логорима успостављеним почетком Другог свјетског рата у ували Слана и Метајни.
Мјештани Метајне позвали су у суботу, 5. септембра, полицију због „неовлаштеног“ снимања, па је израелска ТВ екипа напустила Паг у пратњи полиције.
„Ово је један у низу примјера који показује посљедице тога што хрватски народ, за разлику од њемачког, није прошао катаразу и није се суочио са тим дијелом своје историје, него се континуирано бришу и негирају трагови злочина“, рекао је за Срну предсједник Удружења „Јадовно 1941″ Душан Басташић.
Он је изразио наду да ће ово искуство израелске екипе у којој су били и потомци жртава помоћи да се истина о Слани и Метајни коначно објелодани и да се тај злочин не заборави.
Са израелском екипом на Паг је стигао и Дани Новак, 70-годишњи Јевреј из САД. који је за хрватске медије изјавио, да је дошао да истражи мјесто на којем су биле заробљене његова бака и тетка. „Знам да су биле заточене у једној кући у Метајни“, рекао је он.
„Неки од локалних становника говорили су да се ту ништа није догодило, а један од мјештана који је ту дошао са својим малим сином рекао је Данију Новаку, чије су бака и тетка страдале у том логору, да то што се говори о Метајни није истина и да он не жели да његово дијете одраста са таквим оптужбама“, навео је Басташић.
Он је рекао да је у књизи „Харон и судбине„, коју је 1985. године издао професор Анте Земљар, Хрват антифашиста са Пага, детаљно описано постојање и функционисање логора у Метајни, првог логора за жене и дјецу у Другом свјетском рату, као и логора на Пагу.
„Земљар је у својој књизи дао и факсимиле и преводе записника италијанске санитарне јединице која је од 3. до 5. септембра 1941. године, након што су затворени логори, обавила асанацију терена. Они су ексхумирали тијела жртава убијених уочи католичког празника Велика Госпа у ноћи између 14. и 15. августа 1941. године“, навео је Басташић.
Он је истакао да су италијански војници „уредно забиљежили да су ексхумирали и након тога спалили тијела 407 мушкараца, 293 жене и 91 дјетета до 15 година, те напоменуо да су они само дио жртава од укупно 8.020 колико их је навео историчар Ђуро Затезало у својој капиталној књизи објављеној 2007. године.
Представник јеврејске националне мањине града Загреба Сања Зоричић Табаковић изјавила је да је полиција прво израелској ТВ екипи одузела пасоше, али се послије „врло коректно понашала“.
Екипа је након тога отишла на Петрову гору, у Загреб и у Јасеновац – на сва мјеста битна за разумијевање холокауста у Хрватској.
Медији подсјећају да ово није први инцидент оваквог карактера у Метајни.
У овом мјесту већ дуже се негира геноцид у логорима Слана и Метајна, што се огледа и у упорном уништавању меморијалних споменика.
На подручју данашње Хрватске и БиХ 1941. године живјело је 39.500 Јевреја, а рат их је преживјело само осам хиљада.