Меморијал у Воћину за 261 ликвидираног Србина у хрватској усташкој рацији 12-14. јануара 1942. године Фото: Вечернје новости
Приликом освештења споменика жрвама усташког терора, у Воћину у Славонији пронађена је активирана бомба кашикара, испод које је била исписана претећа порука Србима. Кашикара је била постављена у положај из кога би се на најмање ваздушно померање скотрљала и активирала приликом пада међу учеснике
Како ли ће ове године проћи Срби приликом обележавања годишњице страдања становништва у селу Воћин у Славонији, кад је усташка војска Независне Државе Хрватске 14. јануара 1943. године убила 142 недужна српска цивила?
У неколико претходних, окупљање на дан комеморације изазвало је низ негативних реакција домаћег, хрватског становништва, а 2013. године у знак противљења оштећена је српска православна црква. Ипак, највећи инцидент, који је окарактерисан као покушај терористичког акта, догодио се 2007. године, кад је у Воћину освештаван споменик страдалим Србима. О овом догађају, међутим, ниједан хрватски медиј речи није написао, а нажалост, о њему су ћутали и представници Срба у Хрватској. То је и један од разлога што до данас нису познати резултати истраге коју је покренула тамошња полиција.
Наиме, 14. јануара 2007. године, приликом освештења споменика, пронађена је активирана бомба кашикара, испод које је била исписана порука „Проћи ћете као 43.“ Овом догађају присуствовало је око 50 Срба, као и представници српске амбасаде у Хрватској. Међу њима и тадашњи министар саветник српске амбасаде Љуба Милановић, који је, како је записано у белешци с овог догађаја, први уочио бомбу.
– Да, присуствовао сам тог дана освештењу споменика жртвама фашизма, у својству заменика амбасадора Србије у Хрватској. Дошло је и око педесетак Срба, затим свештеници, још неколико запослених у амбасади, а говор је требало да одржи једини који је као дечак преживео покољ усташке војске у том месту… Окупили смо се, чекамо да тај човек изађе пред окупљене и да говори. Загледао сам се у споменик, који је у облику обелиска и висок негде око 2,5 метра, и на заравњеном врху, на ивици, угледао бомбу, положену кашикару. Да не дижем панику, пришао сам организатору скупа и рекао му шта сам видео. Окупљени су одмах удаљени од споменика, а убрзо је стигла и полиција.“
Током акције уклањања бомбе, контрадиверзиона екипа потврдила је да је у питању кашикара, на којој је био извучен осигурач, а бомба је била положена на хартију на којој је великим словима било исписано „Проћи ћете као 43″.
„Кашикара је била постављена у положај из кога би се на најмање ваздушно померање скотрљала и активирала приликом пада међу учеснике. На срећу, све је прошло без жртава, а наша амбасада је одмах потом обавестила представнике хрватске власти и затражила да се хитно реагује и да се реши ово кривично дело. Обавестили смо и Милорада Пуповца, представника Срба у Хрватској, као и представнике нашег Министарства иностраних послова, али они ни на који начин нису реаговали, као да се то у Воћину није ни десило. Истовремено, негде у Војводини, исписан је био графит увредљивог садржаја за Хрвате. Њихови политичари и медији данима су због тога позивали срспке власти на одговорност, да се реагује, да се то осуди. О кашикари ни реч.“
Усташе су 14. јануара 1942. године убиле 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци. Реч је о покољу недужних цивила српске националности почињеном у знак одмазде за партизанске акције на Папуку. Два дана раније, у борби између партизанске чете и усташке јединице погинула су петорица усташа, а двојица су рањена, од којих је један касније умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратиле у Воћин и сачекале појачање из Осијека, Белишца и Вировитице. Око 300 усташа и домобрана 13. јануара почело је да пљачка и пали куће. Они који су покушали да побегну или су пружали отпор, на лицу места су убијени, а сви остали су ухапшени и одведени у Воћин. Усташе су следећег дана саоницама превезле побијене Србе у заједничку гробницу, која је ископана источно од Воћина, уз корито реке Воћинке. Побијени су готово сви мушкарци тих села. Био је то до тада највеће страдање невиног становништва у Славонији.
– Утерали су нас у мали подрум, а како није било места за све, оне прве натерали су да легну. Мене је из групе издвојио жандарски наредник Лука Мустафић, јер је приметио да сам дечак од 15 година. Узео ме за руку, извукао из подрума, одвео у просторије општине и пустио кад је све било готово, након стрељања. Успео је да спасе још деветоро особа које су добиле задатак да покопају убијене – речи су јединог живог сведока тог времена – Саве Бојичића, који је требало да говори на освештењу споменика 2007. године.
ХРВАТИ ТЕРЕТЕ СРБЕ ЗА 1991.
Хрватски надлежни судови већ годинама воде поступке за убиство 47 хрватских цивила у Воћину 12. и 13. децембра 1991. године. Према извештају Amnesty International, српске паравојне снаге, међу њима Бели орлови и „четници“, пре повлачења су убили најмање 42 Хрвата, међу њима и жене и старце, у селима Воћин и Хум. Истрагу злочина над Хрватима у Воћину покренуо је 1992. Жупанијски суд у Осијеку, а 2016. у Жупанијском суду у Загребу подигнута је оптужница против Боривоја Радосављевића, ондашњег команданта штаба српске територијалне одбране Подравска Слатина, те против још 31 особе, којима се суди у одсуству.
