Епархија врањска, 21. 4. 2010, У Сурдулици конституисан Одбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених од стране бугарског окупатора у Првом светском рату

Оригинални натпис над Спомен костурницом у Сурдулици Фото: Епархија врањска

Дана, 20. априла 2010. године, у просторијама општине Сурдулица, конституисан је Oдбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарског окупатора.

За председника овог одбора изабран је проф. др Томислав Радојичић, из Сурдулице, а чланови одбора су: протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, господин Чеда Митић, председник Скупштине општине Сурдулица, господин Миомир Стојановић, представник Завода за заштиту споменика културе из Ниша, јереј Небојша Стојадинов, старешина храма Светог Ђорђа у Сурдулици, јереј Павле Кандић, старешина храма Светог Пантелејмона у Доњем Романовцу, господин Бобан Банковић, председник Црквене општине Сурдулица, господин Виктор Томић, председник Црквене општине Доње Романовце, господин Драган Момчиловић, секретар Удружења потомака ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године из Сурдулице, господин Небојша Дојчиновић, директор Техничке школе у Сурдулици, господин Александар Пешић и господин Бранислав Михајловић, књижевник из Сурдулице.

На састанку је усвојен и програм обележавања овог свечаног чина, који ће се обавити 29. маја 2010. године.

Састанку су, поред чланова одбора присуствовали: Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, председник општине Сурдулица господин Новица Тончев и директор Завода за заштиту споменика културе из Ниша господин Миле Вељковић са сарадницима, представници Црквене општине Сурдулица, представници Удружења потомака из Сурдулице и представници грађана Сурдулице.

По завршетку састанка, чланови одбора на челу са проф. др Томиславом Радојичићем обишли су обновљену Спомен-костурницу и уверили се да је у потпуности спремна да се у њу пренесу мошти сурдуличких мученика.

Текст Удружења “Стара Сурдулица“ поводом обнове Спомен Костурнице у Сурдулици (пренесен у изворном облику):

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Први светски рат или Велики рат трајао је од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године. Вођен је између два блока: Антанте: Велике Британије, Русије и Француске и Савеза Централних Сила: Немачке, Италије и Аустро-Угарске монархије. 1914. године формирана су три фронта: западни, источни и балкански у Србији. Те године, војне победе на сва три фронта остварио је савез Антанте. Међутим 1915. године, након Немачке офанзиве на Србију и одлуке владе Краљевине Србије, да се повуче из Србије, преко Албаније у Грчку и са Енглезима и Французима формира Солунски фронт, становништво Србије доспело је под Немачко-Аустријско-Бугарску окупациону зону.

ЗЛОЧИНИ

Почетак окупације био је 30. октобра 1915. године. Дошло је до промене унутар савеза. Италија је напустила Савез Централних Сила и пришла савезу Антанте, а Бугарска и Турска пришле су Централним Силама, што се одразило на Србију.

Након повлачења Краља, владе, војног врха, војске и великог броја цивила, преостало српско становништво било је изложено злочинима окупатора. Почетак злочина био је новембар 1915. године, а са мањим прекидима трајали су до капитулације Бугарске, септембра 1918. године. У таквој ситуацији, због географског положаја, Сурдулица је постала центар где су из свих крајева Србије довођени заробљеници и даље интернирани у логоре или убијани. Селекција, да ли ће заробљеник бити убијен или одведен у логор, вршена је на основу окупаторских спискова из места одакле је заробљеник. У периоду од 1915. до 1918. године, кроз Сурдулицу, тачније “Власину“ – стара пошта, прошло је око 180.000 заробљеника, већином интелектуалаца, свештеника, учитеља, трговаца, правника или имућних српских домаћина. Осим злочина над цивилима окупатор је уништавао и привредну инфраструктуру, спроводио пљачке цркава, иконостаса и црквених звона која су била изливена од племенитих метала.

ИНИЦИЈАТИВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕН КОСТУРНИЦЕ

По завршетку I светског рата, Сурдулицу је посетила Међународна комисија за ратне злочине, предвођена доктором Арчибалдом Рајсом проф. на лозанском Универзитету и Вилијамом Драјтоном, америчким новинаром. Он је 18. децембра 1918. године, направио извештај у вези окупаторских злочина у Сурдулици, у 15 тачака, где је између осталог стајало:

„…да је према броју идентификованих жртава, број сурдуличких жртава, између 3.000 и 4.000…; …неке од жртава биле су и живе закопане…; … локалитети где су пронађене масовне гробнице са костима били су: Дубока долина, Калифер, Јанкова ливада, Пискавица, Влашки Дол, Попов мост, Врла река, Романовска река, Дубрава и Радићеве њиве…“

Након завршетка рада Комисије, становници Сурдулице и околних села, предвођени свештеником Сребрном Благојевићем, кренули су са сакупљањем земних остатака жртава.

Тада се јавила идеја да кости жртава буду сахрањене у заједничкој Спомен костурници, која би била саграђена на платоу испред цркве Светог Ђорђа. У једном комплексу била би Грађанска школа, за децу од 1. до 4. разреда основне школе и Костурница, у оквиру које би била Капела. На реализацији идеје, осим поменутог свештеника радио је и Одбор за прикупљање добровољних прилога за изградњу Спомен Костурнице, који је основан 1919. године у Сурдулици. Председник одбора био је учитељ Мило Лекић, а одбор је бројао 26 чланова. Након његове смрти 1920. године, на челу одбора били су Стојан Ђорђевић – књижар и Милан Нешковић – службеник. 1921. године у редакцији Одбора излази “Правилник Друштва за подизање споменика мучки убијеним Србима“ и почиње сакупљање прилога за Спомен Костурницу. Те године Краљ Александар и Пошта Краљевине СХС издала је таксену марку у вредности од 1 динар на којој је стајало “За подизање Спомен Костурнице у Сурдулици“.

ИЗГРАДЊА СПОМЕН КОСТУРНИЦЕ

Камен темељац за изградњу школе и Костурнице постављен је 28. јуна 1922. године испред цркве Светог Георгија, а поставили су га Иван Рибар – Председник Народне Скупштине Краљевине, Љуба Давидовић – Председник Владе Краљевине СХС и председник Демократске странке, у присуству 20 народних посланика и грађана Сурдулице.

У то време кости које су сакупљене, положене су у привремену Костурницу изнад стрељачког дома – данашња Циган Маала.

Свечано отварање Комплекса било је 24. августа 1924. године. Тада водећи дневни лист Политика 23., 24. и 25. августа 1924, своју насловну страну посветила је догађајима у Сурдулици.

Капелу – Спомен Костурнице пројектовао је архитекта Влахо Буковац и Петар Поповић – начелник министарства грађевине. Била је изграђена од камена и мермера, у подножју је била крипта где је било смештено 10 сандука са костима жртава. О унутрашњем изгледу остало је мало података, осим да су биле фреске на зидовима. Спољни изглед сачуван је на оригиналним фотографијама. Посебно место на зиду заузимала је лобања прободена бајонетом, из које крвник није могао да извуче бајонет након ударца, па је жртва тако и закопана. Прилог од 2.000.000 динара, колико је изградња коштала, држава је дала 800.000, Краљ 100.000, а остатак је сакупљен у облику прилога од стране народа. На Спомен плочи урезано је 101 име. То су била имена само оних жртава које су биле идентификоване.

ОТВАРАЊЕ

Први су у Сурдулици тог 24. августа 1924. године, стигли Патријарх српски Димитрије и Епископ Варнава у 7.00 часова, у пратњи министра војске и морнарице господина Хаџића и министра пољопривреде господина Куловеца. Дошли су у цркву где их је дочекао свештеник Сребрн Благојевић и одржали Литургију.

Долазак Краља Александра Карађорђевића и краљице Марије са осталим достојанственицима на територију општине Сурдулица, огласио је први плотун из топа у Дубрави у 09.50 часова. Затим је на сваки минут испаљен по један метак, укупно 31 метак, док Краљ Александар није ступио на мост Врле реке – код данашњег општинског суда. Ту га је дочекао Јаков Ивановић, председник општине Сурдулица. Краљ је прошао испод славолука од зелених грана, тробојки и црних застава, где је на таблама златним словима стајало: „Врла Река, Дубрава, Стојкова Шума, Дубока долина, Радићева Бара, Калифер, Влашки Дол“ и кренуо у правцу цркве и Спомен Костурнице. Најпре је ушао у цркву, а затим кренуо према Грађанској школи и Спомен Костурници где га је дочекао народ и натпис: „Добро нам дошао наш мили Краљу осветитељу гробова светих“. Прво је директор сурдуличке Грађанске школе, како је био њен званични назив, Љуба Алексић одржао говор, где је између осталог нагласио: „…Све је почело од 40 наполеона који су нађени код жртве и били су први прилог за Спомен Костурницу…“.

Затим је Патријарх Димитрије почео опело, док је 10 сандука са костима преношено из привремене Костурнице у новоизграђену. Том приликом Краљица Марија је плакала, као и многобројни окупљени народ.

По завршетку опела, говор је одржао Краљ Александар Карађорђевић. Ово је део говора који је требало да буде завет будућим генерацијама, да је човекоубиство највећи грех: „…Деца која се буду учила у овој школи имаће се чему научити. Нема школе широм наше земље која ће дати нараштајима, који кроз њу прођу, снажнију поруку љубави према народу. Поворке наших младића биће и духом и телом снажне да прихвате дело својих старијих и да очувају скупо стечену слободу… Јер закон над свима и обавезан је за све…“! Тада су Краљ и Краљица положили венац од сребрног ловоровог лишћа: Нашим мученицима – Александар и Марија.

На крају, говор је одржао господин Сотир Радојичић: „…Колико је страшна сурдуличка Голгота говори изјава господина Драјтона приликом ископавања жртава – Био бих најсрећнији да што пре напустим овај хаос…“!

Након ручка приређеног у част Краљу и Краљици у школи, високи достојанственици су кренули у правцу Санаторијума – болнице за плућне болеснике, која је такође тада свечано отворена.

ЕПИЛОГ

Од 1924. до 22. априла 1941. године, сваке године, на Видовдан, одржавано је опело у Спомен Костурници, као спомен на жртве. Али након Априлског рата и окупације Србије 22. априла 1941. године, упали су окупаторски војници и демолирали Спомен Костурницу. 1943. године, окупатори су наредили ђацима Грађанске школе да у периоду од 3. до 17. фебруара скину циглу по циглу и сруше Спомен Костурницу.

Крипта је затрпана са земљом, а кости су разбацане свуда унаоколо. Тада је локално становништво тајно сакупило део разбацаних костију и сахранило их на старом сурдуличком гробљу. Данас, на месту где почивају кости сурдуличких мученика постоји мало Спомен обележје, јужно од цркве Светог Пантелејмона на старом сурдуличком гробљу. После II Светског рата све до 1989. године, није постојала иницијатива да се обнови ово Спомен обележје.

Тек тада је пронађен пројекат у Патријаршији у Београду и формиран је одбор за обнову Спомен Костурнице и из темеља је кренула обнова. Али је рат и распад Југославије, допринео да се стане са обновом. Тек 2004. године формирано је Удружење “Стара Сурдулица“ на челу са професором Томом Радојичићем које је уз помоћ донатора и министарства за рад и социјалну политику обновило у оригиналном изгледу Спомен Костурницу. Сада је она опет у функцији, скоро 80 година после њене изградње.

Извор: Епархија врањска