Епархија жичка, 13. 12. 2022, Рибашевина: Промоција књиге „Тежина заклетве“ аутора Дејана Ђерића

Дејан Ђерић: „Тежина заклетве“, Историјски архив Ужица, 2022. Фото: Епархија жичка

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, у суботу 10. децембра, у парохијском дому Цркве Светог Василија Острошког у Рибашевини, одржана је промоција књиге Тежина заклетве аутора Дејана Ђерића из Ужица, која је у издању Историјског архива Ужице недавно изашла из штампе. Књига говори о дешавањима на територији тадашњег Ужичког среза за време Другог светског рата, ратном путу Ужичана у јединицама Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), а уједно представља и споменицу свим њеним настрадалим припадницима. У књизи је дат и до сада најдетаљнији попис настрадалих у ратном вихору, како припадника свих војних формација тако и цивилног становништва.

Промоцију су молитвом започели о. Марко Ерић, парох карански, као и старешина храма о. Томислав Гајић. Он се потом обратио присутнима стављајући акценат на богословско и хришћанско тумачење историје, а затим и најавио Милојка Милићевића, председника удружења гуслара „Михаило Миловановић“. Као погодну за ову прилику, као и тематику која је у књизи описана, гуслар је изабрао и презентовао песму: „Под крстом – Следујући Богу и прецима“.

Историчар Милутин Велисављевић причао је о свим проблемима кроз које је српска историографија пролазила, како за време турске окупације, тако и за време окупације током оба светска рата, па и после оног Другог: Српска историја је попут леопардове коже – неки догађаји из њене повести су светле и јарке тачке, али између њих су црне мрље. Зато је драгоцена свака књига која осветљава те делове наше прошлости. Нарочит допринос чувању сећања на људе и догађаје српској историографији дала је књига „Тежина заклетве“ аутора Дејана Ђерића.

Нарочито дирљив говор одржао је пензионисани пуковник Драган Крсмановић, у коме се, између осталог, осврнуо и на страдање ђенерала Михаиловића и његових сабораца, истакао потребу за њиховом рехабилитацијуом у колективном сећању српског народа и нагласио да је ова књига допринела да сећања не те људе не избледе под наслагама нашег заборава. Он је потом похвалио напоран, темељан и упоран рад аутора истичући га као пример историчарима, па и целим историјским институтима, настављајући:

„Књига Дејана Ђерића нам потврђује да су документа окосница сваког историографског рада. Али не само она објављена већ и она занемарена, прећутана или намерно прескочена. А када се на богату документарну основу надогреде дневнички записи и сведочанства учесника и њихових сродника, на светлост дана излази Ужице какво нисмо познавали нити веровали да је икада постојало. Ужице домаћина, предузимљивих и вредних људи привржених властитој традицији и дубоко укорењених у православној вери која је обликовала етос и систем вредности који се одржао вековима. Гробови оних који су се борили за то Ужице, и који су понели тешки крст верности заклетви, расути су широм српских земаља а они преживели осетили су горчину прогонства на далеким континентима. Галерија биографија и сачувани ликови страдалника мали је допринос да им се одужимо али и велика нада да можемо постати достојни њихове жртве“.

Завршну реч дао је аутор, испричао ратне приче и трагичне судбине угледних људи овога краја и напоменуо да је српском народу потребно помирење, али не помирење на ћутању, лажима и обманама већ помирење по символима вере – помирење у истини и љубави. Помирење крај подигнутих споменика онима који до сада нису имали прилику да о њима историја пише, судија да им суди а свештеник да им очита опело. Аутор се захвалио Његовом Преосвештенству, старешини храма, издавачу, окупљенима, као и свима који су помогли да књига угледа светлост дана.

Гуслар Милићевић ставио завршну тачку на промоцију изводећи део песме Светог Владике Николаја „Небеска литургија“. Сутрадан, 11. децембра промоција је одржана и у просторијама ОШ у суседном селу Каран и на њој су о књизи и страдању српског народа говорили: о. Марко Ерић, историчар Милутин Велисављевић и аутор.

Дејан Ђерић