Фронтал, 3.5.2018, Добровољачка: Овако се десило

Сарајево: Страдање 2. маја 1992. године Фото: Фактор

Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина.

У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их је 73, а заробљено 215. Догађаји који су довели до крваве ликвидације војника у Добровољачкој улици били су брутални и добро испланирани.

Напад на Дом ЈНА у Сарајеву почео је 2. маја 1992. године око 12.00 часова. Припадници “зелених беретки” и других муслиманских снага опколили су 10 припадника ЈНА. Према свједочењима војника и војних старјешина, касарне у Сарајеву су блокиране и стављене под опсаду муслиманских снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута из 65. Заштитног моторизованог пука са 2 БОВ-а (борбена оклопна возила), 3 ПУХ-а (теренска возила) и 40 војника као помоћ опкољеним војницима у Дому ЈНА. Упали су у засједу у улици Ђуре Ђаковића гдје је погинуло 6 припадника ЈНА.

Мајор Марко Лабудовић из Војне болнице креће у помоћ групи пуковника Шупута. Успио се са својом јединицом пробити до трамвајске станице на Скендерији и ту су дочекани ватром. На Скендерији је тад, из засједе убијено 14, а рањено 6 припадника ЈНА.

Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. Погинули су капетан и возач . У 17 часова убијен је један војник у команди. Напад је престао око 20 часова.

Међу појединим, бившим војницима и војним старјешинама који су тада били у Сарајеву, постоји теорија да је напад на Дом ЈНА био “камуфлажа , јер је главни циљ било увођење 65. Заштитног моторизованог пука у најужи дио града гдје ће се напасти”. Треба знати да је 65. ЗМТП, формиран у оквиру бивше ЈНА, до 1992. године био смјештен у Загребу у касарни “Маршал Тито” . Након повлачења из Хрватске смјешта се у касарну у Кисељаку, а материјално техничка средства у касарну “Бутиле” у Сарајеву. Једна од активности била је одузимање нелегалног наоружања од грађана кроз активирање противтерористичке чете и заједничко патролирање са специјалном јединицом МУП-а РБиХ којом је командовао Драган Викић.

Истог дана, увече, предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић враћа се из Лисабона у Сарајево. Са аеродрома је одведен у касарну ЈНА “Слободан Принцип Сељо” у Лукавици, гдје му је објашњена ситуација у граду и затражено посредовање у преговорима о безбједном повлачењу припадника ЈНА из Сарајева. Изетбеговић прихвата да дође до команде Друге војне области и да са колоном, уз генерала ЈНА Милутина Кукањца и команданта УНПРОФОР-а генерала Луиса Мекензија, изађе из града.

Око 18 часова, 3. маја, колона од 40-ак возила и око 300 људи креће из касарне. Убрзо, када су стигли до Добровољачке улице, колона је из засједе пресјечена, ватру су отвориле муслиманске снаге – “Зелене беретке”, “Патриотска лига”, припадници ТО и полиције. Пуцали су на војнике који су били беспомоћни, многи од њих, сједећи под церадама, нису ни знали шта се догађа. Према свједочењу преживјелих из колоне, убиства и рањавања су била брутална.

– Могао сам да видим како војници Територијалне одбране протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају. Видио сам како се крв слива низ вјетробране кола.Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу, написао је у својој књизи Чувар мира – пут у Сарајево генерал Мекензи.

– У Добровољачкој улици, убијено је 9 припадника ЈНА: пуковници Мирко Сокић, Бошко Михаиловић и Градимир Петровић, потпуковник Бошко Јовановић, десетар Ивица Симић, војници Миодраг Ђукић и Здравко Томовић, доктор Будимир Радуловић и службеница Нурмела Шуко.Ту је рањено 29 припадника ЈНА, наводи Душан Зуровац предсједник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву „Истина“. Зуровац је аутор књиге Злочин у Добровољачкој улици у којој се наводе имена и презимена свих убијених и рањених припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992.године у Сарајеву.

Карактер напада потврђен је током цијелог маја 1992.године, у акцијама које су услиједиле од стране паравојних муслиманских формација, када је убијен велики број цивила српске националности у Сарајеву. Бивша Добровољачка улица сада се је Улица Хамдије Крешевљаковића. Улица данас носи ново име, али ништа ново нема у случају “Добровољачка”. Док ће породице убијених, бивши припадници ЈНА и представници РС обиљежити 23 годишњицу злочина, у Сарајеву се ова два дана, почетак маја 1992. сматрају кључним у одбрани града од ЈНА. Тврди се да је ЈНА планирала 2. маја заузимање центра Сарајева и свих важних институција,

Новинар и војнополитички коментатор Мирослав Лазански изнио је у тексту објављеном у “Политици” 2012. године поглед на дешавања у Добровољачкој у коме објашњава став званичног Сарајева према овом злочину.

– Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици, из етера стиже порука припадницима „Зелених беретки”: „Убијте Алију”. Глас додаје: „Кљујо, склони се, ја водим ову операцију”. У Сарајеву добро знају чији је то био глас. Добровољачка је био покушај и да се убије Алија Изетбеговић. Од својих. А оптужи ЈНА. Отуда и такав став званичног Сарајева према трагедији убијених припадника ЈНА., стоји, између осталог, у тексту Лазанског.

Из Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја, ове године најављују више учесника на обиљежавању злочина у Добровољачкој. Планирано је да ове године, први пут од када се организовано иде на мјесто злочина, свештеници Српске православне цркве служе помен у самој улици гдје се догодило страдање војника.

– 3. маја ће у 9.30 часова бити служен парастос у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима, а у 10.00 часова је планиран полазак за Сарајево, гдје ће на мјесту страдања бити обављен вјерски помен, прислужене свијеће и положене руже, изјавио је предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић.

У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника и цивила – убијени су у Дому ЈНА, у улици Ђуре Ђаковића, на Скендерији, у Добровољачкој улици и на другим локацијама у граду.

По националној структури 32 Србина, 6 Хрвата, 2 муслимана и 2 Албанца. Убијено је 10 официра, 28 војника ЈНА и 4 грађанска лица која су радила у ЈНА.