GeneralMihailovich.com, 7.6.2010, Александар Динчић: О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала

Помен, илустрација Фото: СРНА

На данашњи дан, 7. јуна 1943. године, нацисти су у свом бесу погубили на хиљаде припадника слободарског четничког-равногорског покрета у Србији. То је друго масовно стрељање четничког елемента од стране окупатора од почетка окупације, које је прелазило преко 1000 убијених за један дан.

И даље су многа документа по питању овог масовног убијања националиста недоступна, а оно што није, говори да је масовна одмазда спроведена у више градова у Србији, највише у Београду (Јајинци).

Због убиства немачких и Власовљевих војника, немачки командант Србије је почетком јуна 1943. године издао наребу да се стреља 500 талаца из покрета Драже Михаиловића (ДМ). Ове таоце је требало стрељати у Краљеву, Крушевцу, Шапцу, Београду, Нишу и Крагујевцу. Одмазда је највећим делом реализована у Краљеву и Београду, што видимо на основу расписа краљевским представницима од 1. јула 1943. године. Ту се каже да је 7. јуна стрељано 400 талаца у циљу одмазде. Поред других, стрељани су готово сви заробљени равногорци-четници из Новог Села код Врњачке Бање. У немачким извештајима за 8. јун, помиње се 100 стрељаних ДМ присталица у Краљеву и Београду.

ПАРАСТОС
Јун 7, 2010 у 10 часова у
манастиру Подластва у Грбљу
десетак километара од Будве

Према бањичким књигама за одмазду од 7. јуна 1943, узет је 231 заточеник и сви су стрељани. Треба нагласити да је у тој групи погубљена и једна мања група партизанских логораша на челу са Десом Лежајић.

Према неким сведочанствима, тада је са Бањице одведено 500 лица, пошто су други дошли из затвора Гестапоа и нису уписани у књиге. Овога дана масовно стрељање је такође извршено у Нишу – на Бубњу, где је утврђено да је погубљено преко 100 лица, који су доведени из Лесковца, нишког логора, затвора и из Крушевца.

У Синковцима код Лесковца овога дана је стрељано 120 присталица ДМ. У Шапцу је стрељано преко 100 затвореника, од тога 3 учитељице-сараднице мајора Драгослава Рачића. Стрељања су вршена и у Крагујевцу, Зајечару, Косовској Митровици, Крушевцу и највероватније у још неким градовима, али о томе недостају подаци и сведочанства.

Разлог овако масовне одмазде од 7. јуна 1943, лежи у чињеници да су Немци светили своје погинуле у борбама од припадника Краљевске војске приликом операције „Шварц“, када се Врховна команда генерала Михаиловића са још неким помоћним јединицама извлачила из обруча.

Тако је у меморандуму Краљевске владе од 5. јула 1943. године, стајало да она са закашњењем преноси извештај који је добила из Југославије. Каже се да је генерал Михаиловић, који се оптужује за неборбеност против окупатора и сарадњу са истим преко партизанске станице, нападнут од окупатора у намери да буде уништен, да је пробио обруч и да су његове јединице напале немачке заштитнице у бокове и нанели им изузетно велике губитке. Због тих губитака и великог немачког беса, нацисти су у Београду стрељали 3.000 талаца – присталица Драже Михаиловића, међу којима су се налазиле и истакнуте личности из јавног и политичког живота земље.

О масовном стрељању националиста 7. јуна 1943. године наша званична историографија није писала.

Александар Динчић, историчар из Ниша