Изасланство БиХ у Банским дворима, Аграм (Загреб), 1942: 1. Хакија Хаџић, 2. Касим Добрача, 3. Хасан Оџекчић, 4. Ерик Лисак, 5. Славко Кватерник, 6. Мехмед Хаднџић, 7. Шаћир Масиховић, 8. др Анте Павелић, 9. Адемага Мешић, 10. Атиф Хаџикадић, 11. Мухамед Панџа, 12. Мирко Пук
На сједници Комисије за очување националних споменика дошло је до инцидента и вербалног сукоба између чланова Комисије због покушаја да кућа усташког доглавника Адемаге Мешића буде проглашена националним спомеником.
Члан ове комисије из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић предложила је на јучерашњој сједници да се, у складу са чланом 31 Пословника Комисије, одбаци петиција којом се предлаже проглашење куће Адемаге Мешића националним спомеником, а нарочито имајући у виду да је ријеч о ревитализацији имена личности која је осуђена за ратне злочине над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату на доживотни затвор и губитак грађанске части још 1945. године.
Међутим, члан Комисије Фарук Капиџић одбио је овај приједлог инсистирајући на проглашењу.
Гаћановићева га је упозорила да је оживљавање усташких имена у најмању руку непримјерено, те упозорила да по кривичном закону свако додјељивање признања, награде, споменице, привилегије или сличног осуђеним ратним злочинцима представља кривично дјело које се кажњава затвором, након чега је Капиџић запријетио да ће напустити сједницу, те су услиједили вербални сукоби и засједање је прекинуто.
Капиџић је у свађи поредио овог усташког крвника са командантом Југословенске војске у отаџбини Дражом Михаиловићем, а поменуо је и једног од највећих злочинаца из усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) Макса Лубурића.
“Није први пут да се овакви изливи србомржње дешавају у Комисији. Фарук Капиџић је често користи реторику у којој понижава српски народ и Српску православну цркву (СПЦ), често српским споменицима дођељује идеолошки босански значај, говори да се ми Срби навикнемо на придјеве који нам се не свиђају, да ће српски културни споменици бити босански, да се Срби могу осјећати као Срби, али су етнички Босанци, да је Гаврило Принцип терориста, а најчешће се помиње и ратна реторика у којој нас напомиње да се он у такозваној Армији БиХ није борио за овакву државу и институцију, реферишући се на то да се у овој институцији одлуке доносе концензусом гласова свих њених народа”, рекла је Гаћановићева Срни.
Од њега смо, додала је Гаћановићева, навикли на антисрпску реторику сваке врсте.
Она је подсјетила на његов напад на Митрополију дабробосанску и СПЦ када је у медијима и институционално оптужио СПЦ да је “украла” своје покретно добро – Чајничко јеванђеље од свих Босанаца и Херцеговаца.
“Након што је и институционално и формално Тужилаштво одбацило овакве оптужбе Фарука Капиџића, он није нашао ни сходно да се извини за напад на СПЦ, који је у рад Комисије донио дубоку кризу”, навела је Гаћановићева.
Она је истакла да је јуче тај сукоб кулминирао када је покушао да ревитализује лик и дјело осуђеног усташког крвника Адемаге Мешића кроз инсистирање на проглашењу његове родне куће националним спомеником, а нарочито након што је у образложењу одлуке имао прилику да чује о свим ратним улогама Мешића у ликвидацији Срба Јевреја и Рома, те организованих прогона Срба прије Другог свјетског рата.
Бански двори 1942: Муслиманско изасланство из БиХ код поглавника НДХ Анте Павелића, десно – доглавник Адемага Мешић Фото: Твитер
“Када сам напоменула да је ревитализација усташа и кривично дјело за које се кажњава затвором, почео је вербални сукоб, јер је ваљда тај закон у његовој глави изгледа намијењен само за Србе и за слање Срба у затвор”, истакла је Гаћановићева.
Она каже да су у образложењу одлуке коју је припремила наведене све историјске чињенице да је БиХ учествовала на страни сила против фашистичког режима и слави побједу над њим, а да народи који данас живе у БиХ морају његовати антифашистичко насљеђе.
“Наведено да се мора спречити сваки начин ревизионизма Адемагиног историјског дјеловања, а посебно спријечити давање националног значаја његовом имену и то кроз институцију свих народа, вјерских и етничких група у БиХ, као што је Комисија за очување националних споменика која је основана кроз Дејтонски мировни споразум”, напоменула је Гаћановићева.
Она је указала да националну добро не може бити споменик који вријеђа националне вјерске и људске осјећаје цијелих народа и оних који су страдавали у логорима и стратиштима под усташким режимом НДХ, као и њихових данас живих потомака, а нарочито потврђених судским одлукама.
“Сматрам да је срамотно да бошњачки народ у институцији представља једна оваква особа чија су идеолошка убјеђења дубоко укоријењена у мржњи према другом народу, коју не може да одвоји у свом раду и у неприхватању чињенице да у овој земљи живе три народа која су стварала своја културна добра, којима је Анекс осам дао могућност да их заштити под својим именом”, нагласила је члан ове комисије из Републике Српске.
Гаћановићева сматра да овакво дјеловање, у ствари, највише штети бошњачком народу кога овај члан Комисије представља на најгори могући начин.
“Не дозвољавам да се било какве идеологије и идеолошке агенде спроводе кроз заједничку институцију и да се њени механизми злоупотребљавају, да се народима одузима право на заштиту својих споменика са именом њихове националне културе, па тако нећу дозволити ни ово величање усташког крвника, а такође ћу инсистирати и на правним механизмима који постоје прописани за кривично кажњавање оних који то раде”, поручила је Гаћановићева.
У одлуци о одбацивању петиције за проглашење виле Адемаге Мешића у Тешњу националним спомеником наводи се да се одбацује ова петиција, у складу са одредбама члана 31, Пословника Комисије за очување националних споменика и да се добро из члана 1. ове одлуке брише са Листе петиција која се води у Комисији за очување националних споменика.
