Глас Српске, 11.6.2018, Сјећања на славну битку чувају несаломиви дух

Споменик на Тјентишту, кањон Сутјеске Фото: РТРС

Фоча – Битка на Сутјесци симбол је борбе за слободу југословенских народа и несаломивог духа партизанских бораца, који су уз огромне губитке успјели да се одупру шест пута бројнијем непријатељу, што је касније имало великог утицаја на коначан слом фашизма.

Поручено је ово јуче из Долине хероја на Тјентишту гдје је у организацији Одбора Владе Српске за његовање ослободилачких ратова обиљежено 75 година од славне битке која је била прекретница у Другом свјетском рату, а у којој је за тридесетак дана борбе погинуло око 7.500 бораца.

Тековинама антифашистичке борбе и свему ономе што је она бившој Југославији подарила, чврсту приврженост исказало је на стотине поштовалаца широм Српске, Србије, Црне Горе. Спасоје Лубарда са Цетиња присјећа се да је на Сутјесци био 1958. године када су још скупљане кости храбрих војника славне епопеје.

– Тада је формирана костурница, а купиле су се кости по брдима, па сам дошао овдје пјешице са Жабљака. И послије сам долазио годинама, јер је важно долазити, његовати тековине борбе. Да они нису крв своју дали, ми бисмо имали друга имена и презимена, другачије бисмо живјели или чак и не бисмо – прича осамдесеттрогодишњи Црногорац.

Пензионисани пуковник авијације Зденко Дупланчић на Тјентиште је дошао из Београда како би одао пошту палима за слободу.

– Циљ непријатеља је био да уништи језгро партизанског покрета и врховни штаб са Титом, али у томе није успио и невјероватно је како су партизански борци успјели да се изборе са вишеструко бројнијим непријатељем – казао је он.

Сјенама антифашизма поклонили су се и бројни Бањалучани.

– Веома је важно долазити због истине о страдању кроз протекла два вијека, јер неки желе да кажу да су Срби овдје били статистичка грешка, а заправо они су највише страдали, у свакој бригади их је било више од 90 одсто – рекла је Бањалучанка Босанка Граонић.

Слично мисли и њен суграђанин Предраг Тошић који је на Тјентиште долазио и протеклих година.

– Поклонити се несрећном губитку више од 7.000 људи значајно је због будућих генерација и свијести о истини и правди – сматра Тошић.

Из године у годину цијела бивша Југославија у Долини хероја диви се чињеници да је на овом мјесту двадесетак хиљада партизанских бораца и рањеника показало како треба да се брани сваки кутак своје земље, слобода и достојанство, против шест пута бројнијег непријатеља наоружаног и потпомогнутог са 300 авиона. Предсједник Одбора и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић навео је да борбу партизана против фашизма не треба поистовјећивати са слабостима бивше државе.

– Овдје је превасходно била борба на живот и смрт против оних који су дошли на кућне прагове да нам одузму живот и слободу. Ово је историјски догађај, који се мора дизати на виши ниво, поготово у преношењу младим генерацијама – рекао је Савановић.

У делегацији Владе Српске били су и министри Петар Ђокић, Јасмина Давидовић и Предраг Глухаковић. Ђокић је казао да све организације које његују тековине антифашизма треба заједно да обиљежавају овај историјски догађај.

– Антифашизам је дубоко укоријењен у свијест народа на овим просторима зато што знамо колику смо жртву поднијели за слободу и шта нам је та слобода донијела – мир, просперитет и највећи развој на овом подручју – рекао је он.

Начелник општине Фоча Радисав Машић истакао је да је Сутјеска велика побједа над фашизмом.

– Славни борци прије 75 година су својим животима, херојством и чојством показали како се достојанствено брани слобода и колика је њена цијена. Битка на Сутјесци је примјер како треба да се брани и воли слобода – рекао је он.

Вијенце на спомен-костурницу која чува кости 3.301 палог борца положили су изасланици предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ, делегације Народне скупштине, Владе РС и општине Фоча, представници удружења која његују традицију борбе против фашизма из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Словеније.

Операција “Шварц”

Битка на Сутјесци синоним је за операцију “Шварц” сила Осовине против југословенских партизанских снага за вријеме Другог свјетског рата у касно прољеће 1943. године. За ову операцију, која је имала важне посљедице не само на будући ток рата него и на политичку будућност ових простора, користи се и назив Пета непријатељска офанзива.

Радмила Ђевић