Глас Српске, 11. 9. 2024, Маршем “Стазама егзодуса” обиљежено 29 година од прогона Срба са подручја Возуће

Миодраг и Марко Матичић нестали на Возући Фото: Вечерње новости

ВОЗУЋА – Срамно и понижавајуће је да у исто вријеме док породице убијених и несталих Срба тугују за својим најмилијима, настрадалим у септембарском погрому 1995. године на Озрену и Возући, разна бошњачка удружења славе некакво ослобођење и то уз ратне заставе такозване Армије БиХ.

Каже ово за “Глас Српске” Мирјана Милашиновић, која је јуче била један од учесника марша под називом “Стазама егзодуса”, којим је на симболичан начин обиљежено 29 година од прогона и страдања Срба са подручја Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена. Према њеним ријечима, она од 2013. готово редовно долази и учествује у овом маршу, да би запалила свијећу оцу Марку, који је био међу 24 припадника Прве србачке бригаде који су на јучерашњи дан 1995. страдали у Возући.

– Мислим да је то стварно непримјерено. Какву нам поруку шаљу?! И ово се понавља из године у годину. Они нас са ратним заставама сачекују и свјесно провоцирају. Наши мотиви доласка су достојанствени, људски, док се за њихове поступке то никако не може рећи – истакла је она.

Радушка Павловић, која је на овим просторима изгубила сина Слађана, каже да је највише боли то што још није пронашла његове посмртне остатке. Истиче да јој је једина жеља, док је жива, да пронађе његове посмртне остатке и достојанствено га сахрани. Наиме, ни након 29 година није познато гдје су тијела 129 Срба које су на подручју Возуће и Озрена убили припадници такозване АБиХ и џихадисти.

Учесници овог марша јуче су прешли пут дуг 22 километра, од Горње Бријеснице, преко Кврга, Малчића, Боровца и Лозне до Стога, а ријеч је о траси пута којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили испред припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља потпомогнутих НАТО снагама. Окупљање је било у Стогу, гдје је у цркви Светог Ђорђа служена света литургија и парастос за погинуле на возућком фронту. Служио ју је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом и парох завидовићки Зоран Живковић, уз саслужење протојереја-ставрофора Мирка Николића.

Митрополит Хризостом поручио је да је за Србе борба за опстанак и идентитет на подручју Возуће и Озрена веома значајна, с обзиром на то да њихово постојање на овим просторима траје и прије манастирских задужбина краља Драгутина Немањића из 14. вијека. Како је рекао, српски народ Возуће само је бранио своја огњишта, куће, породице и завјете, као и историју.

Овом приликом запаљене су и свијеће и положени вијенци код спомен-капеле у изградњи погинулим и несталим припадницима јединица ВРС из Возуће и са других простора који су учествовали у одбрани српског народа на овом подручју.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић каже да су они положени на мјесту масовне гробница у којој је пронађено 21 тијело, од којих је 17 обезглављено. Поручио је и да је срамно што неки толико година ћуте о најстравичнијим злочинима муџахедина.

Директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Виктор Нуждић наводи да постоје многа свједочанства и видео-записи о страхотама с којим се суочио српски народ на тим просторима, не само у септембру 1995, него и у мају и јулу те године. Како је рекао Европа је током рата у БиХ била глува и слијепа на монструозне злочине које су починили припадници такозване АБиХ и муџахедини, али се касније и сама суочила са радикалним фундаментализмом исламских терориста који су често долазили управо из БиХ и чинили разна звјерства по европским градовима.

– Нажалост и данас смо свједоци лицемјерја када говоримо о ратницима који одлазе на сиријско и блискоисточно ратиште, занемарујући чињеницу да су Срби управо осјетили бијес ових фундаменталиста и џихадиста почетком деведесетих година прошлог вијека – истакао је Нуждић.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића тренутно су осуђени само некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије БиХ Расим Делић, и то само на три године неправоснажно, као и командант Трећег корпуса Сакиб Махмуљин, кога је Апелационо вијеће Суда БиХ правоснажно осудило на осам година затвора, које не издржава након бјекства из БиХ.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима „Ураган“, „Фарз“ и „Бадр ал Босна“.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, те НАТО бомбардовања, потпомогнуто њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

 
Вељко Зељковић