Глас Српске, 12. 7. 2023, Помен страдалим Србима у Сребреници и Братунцу

Залазје: Споменици српским жртвама у Другом светском и последњем рату Фото: Вечерње новости

СРЕБРЕНИЦА – У Братунцу и Сребреници данас се обиљежава 31 година од злочина над српским цивилима који су починиле муслиманске снаге у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони.

Помен страдалим Србима биће служен у цркви у Сребреници, док ће почаст бити одата на гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи, Сасама и Залазју.

Муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, 12. јула 1992. године упале су у већи број српских села и убиле 69-оро Срба.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, Виктор Нуждић истакао је да су за злочине на Србима на подручју Средњег Подриња осуђена само четири лица на укупну казну од 29 година затвора.

Након литургије у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Сребреници, чланови породица погинулих, родбина, комшије, саборци и заинтересоване делегације посјетиће мјеста страдања, положити цвијеће код спомен-обиљежја и на гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи и Сасама прислужити свијеће за покој душа настрадалих.

Овим ће бити завршен програм традиционалне меморијалне манифестације „Петровдански дани“, која се организује у знак сјећања на погинуле Србе под слоганом „31 година злочина, без казне“.

Муслиманске снаге су на Петровдан 1992. заробиле 22 Срба.

Десет заробљених на Петровдан 1992. године још се воде као нестали, док их је десет случајно пронађено и ексхумирано 2011.године на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака. Двоје несталих пронађено је на другим локацијама.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су општине Сребреница и Братунац једне од највећих српских костурница, те да само камени споменици остају нијемо и трајно да свједоче о најсвирепијим, а некажњеним злочинима почињеним над Србима овог краја у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

– Свима нам је јасно да са оваквим правосуђем правде за српске жртве нема и да нам остаје да из године у годину бројимо Петровдане у знак сјећања на 12. јул 1992. када су припадници злочиначких хорди под командом Насера Орића упале у сребреничка села Сасе и Залазје и братуначка Биљача и Загони и звјерски мучили, касапили, клали и палили српску нејач, жене и мушкарце на кућном прагу – рекао је Додик.

Додао је да су још „живе и стравичне сцене из Залазја када су муслимански зликовци вадили очи Србима, док су одјекивали крици и јауци српских рањеника које су Орићеви зликовци онако немоћне заробили, а потом их бацали на гомилу гума и запалили. Док су још живи Срби горјели, они су пјевали и узвикивали ‘Алаху егбер’“.

Нагласио је да су системско и планско етничко чишћење Срба на овом подручју, које су започели фашисти и домаћи издајници у Другом свјетском рату, наставиле муслиманске снаге и Орићеви ескадрони смрти убијајући, пљачкајући и палећи све српско на шта су наишли у свом дивљачком походу.

– Убили су више од 3.000 Срба и етнички очистили око стотину српских села у Подрињу, а у самој Сребреници направили концентрационе логоре, мучилишта за Србе. Монструми су највеће злочине чинили на велике вјерске празнике – Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Никољдан, Божић… То говори и више него довољно о њиховој монструозности и нечовјештву које свијет ни дан данас неће и не жели ни да види ни да чује – истакао је Додик.

Додик је рекао за Срну да чињеница да за Србе нема правде у БиХ треба да нам да додатну снагу да због истине и будућности, због нас самих и дјеце наше дјеце, стално говоримо о српским жртвама, ранама и мукама.

– Због безброј хумки и земље натопљене српском крвљу у току прошлог вијека, вијека нашег страдања, не смијемо да ћутимо, да нам се злочини и масовни погроми не би поновили или да их не би било још више. Осим нас нико други неће ни споменути српске жртве, а камоли жалити и саосјећати у болу српских мајки и очева, дјеце, браће и сестара.

На обиљежавањима ових тужних и трагичних годишњица посебно долази до изражаја лицемјерје појединих представника међународне заједнице који и међу страдалницима праве разлику, у потпуности игноришући српске жртве у односу на муслиманске. Једне су им жртве битне, наравно муслиманске, друге, наравно српске, нису. Суза српске мајке њих не боли. За њих то није мајчинска суза. Нека им служи на част, образ и душу, ако их уопште и имају – поручио је Додик.

Додао је да ради прошлости, садашњости и поготово будућности српски народ у Републици Српској мора бити јединствен.

– Само јединствени и сложни можемо одбранити Републику Српску и свој народ од насртаја оних који желе да нас покоре, да нам одузму сва права, да живимо по њиховим правила, а да Република Српска сутра буде само мртво слово на папиру. Ниједна наша жртва не би нам опростила да тако олако изгубимо у миру створену у рату одбрањену Републику Српску.

Само заједно можемо да се одупремо разним бјелосвјетским тиранима и самозваним високим представницима који мисле да силом, пријетњама и уцјенама могу да нас униште. Не могу! Многи су ударали на српски народ са жељом да нас покоре, али нису успјели и никада неће успјети да сломе нашу љубав према Републици Српској, српски понос и одлучност за опстанком на својим вјековним огњиштима – поручио је предсједник Републике Српске.

Само на Петровдан 1992. године муслиманске оружане формације из Сребренице убиле су 69 мјештана села Сасе, Залазје и Биљача.

Напад на Залазје био је мучки, муслимани су убили све што су стигли, мјештане су хватали и водили у сребреничке затворе – свједоче преживјели Сребреничани.

Стаки Цвјетиновић муж је заробљен у Залазју, одведен у Сребреницу и убијен. Пита – зар то није ратни злочин. Посмртни остаци су му пронађени тек након 20 година.

– Знам да је доведен у Сребреницу, људи су ми причали шта је са њим рађено… Мени су и два брата убијена, ја сам рањена – каже Цвјетиновићева.

О убиству сребреничких Срба, посебно судије Слободана Илића, писао је и Ибран Мустафић који је свједочио о злодјелима над 22 заробљених Срба који су одведени у Сребреницу.

Бранимир Којић, предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила каже да о геноцидној намјери комшија муслимана из Сребренице говоре на десетине српских села стратишта, попаљених кућа, побијених жена, дјеце и стараца…

– Имали су геноцидну намјеру, ишли су на њихова огњишта да их побију – каже Којић.

Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да је порука иста као и претходних година, само  се бројка мијења, а то је 31 година од злочина без казне у Залазју.

– Нажалост, српске породице су већ навикле на то, али и даље указујемо на неправду и на злочине који су почињени над српским народом, те да су злочини почињени на свим зараћеним странама у БиХ, али правосуђе и западни политичари то игноришу и праве се да не знају и не чују – истакао је Грујичић.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић рекао је да нема суживота у БиХ док правосуђе БиХ овако ради јер је живот Срба немогућ у таквим условима.

– Окривљују и осуђују нас за све, а за масовне злочине над Србима у овом крају нико није одговарао. На подручју Сребренице и Братунца 1992. године Орићева војска убила је око 2.000 Срба, од којих 80 одсти цивила и око 500 је сахрањено у Бајиној Башти јер су српска села била уништена и окупирана – рекао је Ранкић.

Породице пријатељи и представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата обишли су српска стратишта у Братунцу, Загонима, Сасама и Биљачи и одали помен за убијене, као и за 3.267 Срба убијених на овом подручју.