Спомен, илустрација Фото: Глас Српске
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину.
– Нажалост, свјетска јавност, а и правосудне институције нијеми су на ове злочине, што је поражавајуће. Свједочимо да је веома мало правосудних процеса завршено када је ријеч о српским жртвама – рекао је Нуждић новинарима.
Он је истакао да се издавањем Атласа злочина над Србима исказује поштовање према страдалим Србима, али оставља и трајни документ за све оне који буду били заинтересовани за истраживање.
Нуждић је навео да је посебно важно истаћи да је већина од 2.500 Срба у Подрињу страдала на кућном прагу.
– Овај атлас доказује да је над Србима 1992. и 1993. године извршено етничко чишћење у Подрињу. Нису поштеђена била ни дјеца која су убијана приликом покушаја да побјегну према Србији. Имамо случај убиства петогодишњег и дванаестогодишњег дјечака, браће Димитриијевић који су убијени у Скеланима – указао је Нуждић.
Један од аутора Атласа злочина над Србима и асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци Синиша Симикић навео је да су злочини над Србима настављени и упркос чињеници да су Сребреницу УН прогласиле демилитаризованом зоном.
– Актуелно је да се ових дана прича о догађајима из јула 1995. године, а не треба заборавити да су у јуну 1995. године припадници 28. дивизије (такозване Армије БиХ) извршили напад на Рупово Брдо али су се одважили и да нападну Главни штаб Војске Републике Српске – истакао је Симикић.
Он је указао да је и током 1993. године настављено убијање Срба у Подрињу али и цијелом простору бивше државе, као што је то случај са Вуковићима у Брези, Новаковићима у Зеници, Голубовићима у Коњицу, Ристовићима у Сарајеву и са много других породица које су страдала и угашене.
– Први пут смо користећи сву потребну документацију, судске пресуде и документацију такозване Армије БиХ анализирали на који начин су Срби убијани и бацани у јаму на Казанима код Сарајева – истакао је Симикић.
Он је навео да је Атлас значајан и због тога што је у њему записано на који начин су живјеле жртве, гдје су радиле, какав им је био брачни и породични статус, али је и записано шта преживјели данас раде и како живе њихови потомци.
– Имамо фотографије Цвјетка Ристића из Скелана, дјечака који је изгубио цијелу породицу 1993. године, који данас живи у својим Скеланима, ожењен је и има двоје дјеце. Порука је библијска. Без страдања нема васкрсења – поручио је Симикић.
Промоција Атласа злочина над Србима започела је минутом ћутања за страдале у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Промоцији је присуствовао министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, представници удружења проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, представници академске заједнице и бројни гости.
Ријеч је о другом тому Атласа злочина над Србима, а у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, планирано је документовање злочина из 1994. и 1995. године, с акцентом на жртве и њихову судбину.
