Прохујао вијек од затајеног геноцида над Србима из Првог свјетског рата Фото: Глас Српске
Рогатица, Добој – Од затварања злогласног добојског логора смрти, у којем је аустроугарска окупаторска власт током Првог свјетског рата затворила више од 45.700 Срба, јуче је навршено стотину година.
Иза зидина овог казамата од 5. децембра 1915. године до 5. јула 1917. били су заточени Срби из источне Босне, западне Србије и дијелова Црне Горе, а у њему је од посљедица мучења умрло најмање 12.000 људи.
Историчари тврде да је циљ Аустроугарске био да раздвоји границу између Србије и БиХ, односно да исели српски живаљ са подручја Подриња и источне Херцеговине, а да се ту населе муслимани. У овом логору извршен је први геноцид над Србима у 20. вијеку, гдје је побијено неколико генерација људи, од дједова до унучади. Међу њима је био и велики број становника из тадашњег рогатичког среза.
Новинар и публициста Душан Паравац у књизи „Добојски логор“ објелоданио је именом и презименом 320 Рогатичана који су убијени у овом мучилишту. Аустроугарски логор налазио се на простору садашње добојске жељезничке станице, а Србе су затварали у напуштеним шталама у којим су претходно угинули коњи заражени од болести сакагије. У најтежим мукама од глади, тортуре у којој је, како пише Паравац, заточенике могао убијати „ко може и ко хоће“ и помора од пјегавог тифуса, заједно су умирале цијеле породице.
Доказ за то су и чланови породице Цвијетић са Борика, на које чува сјећање спомен-чесма подигнута на извору Лучка вода у порти цркве Светог Јована Крститеља на Црквинама.
Занимљиво је да је црква никла уз темеље богомоље из 13. вијека коју је, према предању, подигао краљ Драгутин и његов брат Милутин, синови Стефана Уроша Немањића и Јелене Анжујске. Цркву су, према предању, срушили Турци и од њеног камена 1581. године саградили џамију.
