Глас Српске, 6. 7. 2023, Опијело Ђорђу Михаиловићу на Зејтинлику – Чича Ђорђа ће покривати српска земља, три тегле стижу из Србије, Српске и Црне Горе [Филм]

Зејтинлик, чика Ђорђе Михаловић Фото: Вечерње новости

Служењем опијела на Зејтинлику у Солуну данас је почела сахрана чувара овог српског војног гробља Ђорђа Михаиловића.

Опијелу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, а у част чувара „Зејтинлика“ постројени су и српски градисти.

Легендарног чича Ђорђа данас на вјечни почнак прате родбина, поштоваоци, делегације Републике Српске, Србије и Грчке и града Солуна.

Током сахране одјекнуће и плотуни Гарде Војске Грчке.

Деда Ђорђе биће сахрањен у гробници поред свог оца и дједа, што је била његова жеља.

Министар Селаковић носи три тегле са српском земљом – из Србије, Републике Српске и Црне Горе, коју ће симболично просути у деда Ђорђев гроб. Земљу из Српске је послао Бањалучанин, Синиша Видовић, замјеник предсједника странке Уједињена Српска и савјетник председника Народне скупштине Републике Српске, а из Црне Горе директор Директората за плаћања у Министарству пољопривреде и шумарства Црне Горе Владислав Бојовић.

Земља из три српске земље за сахрану Чика Ђорђа Фото: Вечерње новости, Министарство за рад, социјална и борачка питања Републике Србије

Он ће бити сахрањен у старој српској униформи и са шајкачом, од које се није раздвајао.

Ђорђе Михаиловић чувао је сјећање на страдање српских војника на Солунском фронту. Знао је причу о скоро сваком страдалом јунаку сахрањеном на „Зејтинлику“, гробљу на којем почива 7.441 ратник и које је један од најзначајнијих симбола српског националног бића.

Сваког путника намјерника дочекивао је са шајкачом, у војничкој јакни и цокулама, и уз питање „одакле сте“ причао причу о погинулим јунацима тога краја.

Није било мјеста у Србији за које није чуо иако никада није био, јер је из сваког бар неко страдао на Солунском фронту.

Ђорђе Михаиловић је рођен у Солуну 1. маја 1928. године. Био је трећа генерација Михаиловића, чувара српске историје и сјена српских војника погинулих током пробоја Солунског фронта.

Први чувар гробља био је његов дјед Саво солунски добровољац рођен 13 километара од Котора, у Грбљу, кога је, како неки извори кажу, краљ Александар именовао на челу државне комисије да сакупи посмртне остатке својих сабораца и пријатеља са бојишта и 250 гробаља широм Солунског фронта.

О њиховим гробовима бринуо се до 1928. године, када је умро и када је чување започете традиције, али и историје наставио Ђођев отац Ђуро који је гробове српских јунака сачувао током Другог свјетског рата од нацистичке пљачке понекад и лукавством тврдећи да НН на крсту на српском језику значи Непознати Нијемац.

Након смрти 1961. године ту личну часну дужност, више од шест деценија неуморно са великом љубављу и преданошћу обављао је чика Ђорђе.

Како је сам говорио, целог свог живота долазио је свакодневно на Зејтилник, ту је спавао, ту је практично живио. За своју посвећеност добио је Орден српске заставе другог степена, Орден Светог Саве првог степена и награду Мајка Србија, а прије три године и српско држављанство.

Некадашњи министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон уручили су му 2021. у име државе признање „Мајка Србија“.

Одликовања Ђорђа Михаиловића Фото: Вечерње новости

Награда „Мајка Србија“ додјељује се за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијању и јачању међусобних веза, унапређивању економске сарадње и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.

Када је награда уручена деда Ђорђе је рекао да је сиромах из сиромашне породице и да је цио свој живот посветио гробљу. „Нисам био ни много добар ђак. Волео сам само историју и географију“, рекао је тада.

Он је 2020. године добио и српски пасош, што му је, како каже, била животна жеља.

Испраћај чича Ђорђа Михаиловића на Зејтинлику Фото: Вечерње новости

– Живио сам за дан када ми је Србија доделила држављанство. Живео сам, једнако, као и у нади да доживим стогодишњицу пробоја Солунског фронта – рекао је Михаиловић када му је уручен пасош.

Он је додао да је то признање и за њега и за његове претке, који су обављали ту часну дужност.

Деда Ђорђе није био рођен у Србији, рекао је министар Селаковић и додао да је постојбина његових Михаиловића био „дични“ Грбаљ у Боки Которској, али да у животу није упознао много људи који су Србију волели више од њега и дичили се својим српством до последњег даха.

„Био је чувар сећања и васпитач, а учио нас је да нема веће части од оне да се служи отаџбини, и да сваки посао, ако је частан, није посао, већ позив и послушање. У том смислу, он је читав живот, иако без ратног распореда, био прави српски војник“, нагласио је Селаковић, преноси РТС.

„Ђорђе Ђуров Михаиловић, имао је само једну жељу – да почива овде, где ћемо га данас положити, крај оца Ђуре и деде Саве, и међу својојм браћом и земљацима, војницима славних српских пукова. У животу нисам упознао који су Србију волели више од њега и дичили се својим српством до последњег дана. Његово срце стремило је као у песми – увек негде тамо далеко, далеко од мора, ка неоствареним животима свих наших јунака и мученика сахрањених на Зејтинлику, рекао је министар Селаковић, преноси Блиц.

О деда Ђорђу је написана и књига „Чувар светих хумки“, а у Републици Српској снимљен је филм „Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић“.

Прије 10 година о њему је снимљен и документарни филм „Посљедњи чувар“.