Глас Српске, Агенције, 3. 5. 2022, Обиљежена годишњица злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој: Правда мора бити достижна за све

Сарајево: Обележавање дана страдања колоне ЈНА у повлачењу из Сарајева 1992, Добровољачка, 3. мај 2022. Фото: Глас Српске, СРНА

САРАЈЕВО – Полагањем бијелих ружа и прислуживањем свијећа на мјесту страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву данас је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова обиљежено 30 година од овог злочина, без иједног инцидента.

Цвијеће су положили и свијеће прислужили преживјели припадници ЈНА, чланови породица страдалих, представници Владе и Народне скупштине Републике Српске, српски званичници у институцијама БиХ, представници локалних власти Сарајевско-романијске регије, борачких и других удружења.

Некадашњи војник ЈНА Срђан Лукић је нагласио да је и поред бројних догађаја из прошлости неопходно гледати у будућност.

– Да смо имали прије 30 година обезбјеђење као сад не бисмо прошли кроз шта смо прошли. Синоћ сам био у чаршији, волио бих сутра доћи с породицом и да не размишљам о прошлости него да гледамо напријед. То зависи не само од нас него и политичара који стално звецкају оружјем и држе младе у страху. Волио бих да они који су одговорни за злочине на свим странама одговарају да би се та историја затворила, да се живи нормално као прије – истакао је Лукић.

Жељко Пантелић, такође преживјели војник из Добровољачке улице казао је да је  био стални учесник комеморација и долазио до 2018. године.

– Тада су нам цвијеће и свијеће бацили у Миљацку. Мислим да је то била срамота, али и да је ово послије 30 година добар пут да се остваре неки односи. Што се тиче оптужнице, мислим да је то одлична вијест за родбину убијених у овој улици, али је жалосно што сама оптужница није обухватила сва убиства од 20. априла до 23. маја када се десило посљедње убиство у касарни ‘Маршал Тито” – рекао је Жељко Пантелић.

Јуче сам у повратку из Сарајева са саборцима и родбином убијених 2. и 3.5.1992. посетио спомен-собу у Хан пијеску, где је постављен и пано са сликама настрадалих из 65.змтп. Поносан сам што се у једној од стаклених витрина на почасном месту налази и моја књига. pic.twitter.com/wJKVkd0ajs

— Ж. Пантелић-Бунар 1244 (@Stari_ratnik) May 4, 2022

Миленко Перић је 3. маја рањен у нападу Територијалне одбране и „Зелених беретки“ на колoну ЈНА која се повлачила из Сарајева.

– Рањен сам на овом мјесту, извучен из камиона и пуцано ми је у ноге. Послије тога пребачен у Централни затвор и то довољно говори о хуманости оних који тврде да су тог дана бранили Сарајево – рекао је Перић.

Породице убијених војника апеловале су да надлежне институције у БиХ коначно казне починиоце овог злочина.

Невенка Поповић Шевић, сестра деветнаестогодишњег војника ЈНА Бранка Поповића, који је погинуо 2. маја 1992. године на Скендерији, упитала је надлежне у БиХ, политичаре и органе правосудних институција, за које је навела да треба да преузму иницијативу и одговорност, зашто је прошло 30 година, а да су остале неразријешене околности овог злочина.

Шевићева, чији је брат 1992. био на одслужењу војног рока у ЈНА, рекла је новинарима у Источном Сарајеву да је требало 30 година да на видјело изађу нове чињенице, које до сада нису изнесене.

Гордана Гвозденовић, сестра убијеног поручника ЈНА Обрада Гвозденовића, рекла је да је дошла да ода пошту брату и осталим младићима који су на свиреп начин убијени у Сарајеву, а не да провоцира некога.

Припадник војне полиције ЈНА Данило Берибака, један од преживјелих из колоне која је излазила из Сарајева и нападнута у Добровољачкој улици, рекао је да је био у посади „видре“, те да су приликом отварања врата два војника рањена.

– Један је подлегао. Не зна се је ли подлегао од рањавања или је мучен у болници – навео је Берибака, али је напоменуо да је медицинска сестра из болнице потврдила да је тај војник био мучен.

Он сматра да је вријеме да се нараштајима у БиХ каже истина, а не да се они лажу, осврнувши се на то да се 30 година слуша једну те иста прича, да је нападнуто Предсједништво.

– Зашто лажемо нараштаје који долазе, зашто не кажу истину? Ако се кренуло до Дома ЈНА, да се помогне људима, зашто су они убијени? Прича је да паравојне муслиманске снаге нису имали наоружања, а од чега су горјела возила, тијела припадника ЈНА угљенисана? – упитао је Берибака.

Према његовим ријечима, не може се говорити о суживоту, док год се истина не почне говорити, која једном треба да се каже.

– Питам представнике федералне Владе, припаднике “Зелених беретки”, Територијалне одбране, федералне медије, колико је погинуло 3. маја њихових људи. Ниједан. Била је то класична сачекуша, у којој је страдало седам припадника ЈНА, два из Батаљона војне полиције – рекао је Берибака, те поручио да од судског процеса не очекује много.

Нема казне за кривце

У Добровољачкој улици у Сарајеву припадници „Зелених беретки“ и Територијалне одбране БиХ су, према наредбама члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, на данашњи дан 1992. године напале колону возила ЈНА која је, према договору Алије Изетбеговића и Унпрофора, напуштала тадашњу Другу војну област.

Тужилаштво БиХ је тек недавно подигло оптужницу за злочине над припадницима ЈНА почињене у Добровољачкој улици.

Mинистар рада и борачкo-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић подсјетио је да је овдје убијено девет војника и 26 рањено.

Сарајево: Страдање 2. маја 1992. године Фото: Фактор

– Касније је 206 заробљено и мучено. Напади на ЈНА су почели у априлу. Памтимо да су у Храсном у кафићу 20. априла убијена два припадника војске док су играли билијар. Након тога 22. априла ухватили су осморицу припадника и побили их у Великом парку и да при томе нико није одгаворао. Нападе на ЈНА масовно су почели вршити припадници “Зелених беретки” и Патриотске лиге – нагласио је Милуновић.

Он је поздравио одлуку Тужилаштва БиХ о подизању оптужнице те је поручио како очекује да правда буде достижна за све.

– Ми овај датум обиљежавамо да одамо помен и да подсјетимо јавност да за овај злочин нико није одговарао. Охрабрује чињеница да је подигнута оптужница против 11 лица, али остаје да се види како ће се то одвијати. Очекујем да правда буде достижна за све. Није ми јасно од кога су бранили Сарајево. Колоне су се требале мирно повући и нису били у могућности да нападну ни да се бране. Припадници ЈНА су убијани, а да нису имали могућност да се бране – рекао је он.

Посланик у Народној скупштини Српске Александар Главаш такође се осврнуо на дешавања у некадашњој Добровољачкој улици, али и на мјере обезбјеђења приликом данашњег доласка на ово мјесто.

– Као рођени Сарајлија морам да кажем да сам се сада осјећао као Рус у Кијеву и као Палестинац у Јерусалиму. Жао ми је да 30 година након овог догађаја ми уз оволико обезбјеђење морамо долазити да се поклонимо жртвама. Дошао сам као човјек и као члан НСРС да подијелимо бол с породицама жртава – поручио је Главаш.

Кретање делегације Републике Српске, која је стигла организовано аутобусима из Источног Сарајева, као и њихов боравак у Сарајеву пратиле су јаке полицијске снаге. Траса којом се кретала колона била је затворена за саобраћај, а на мјесту одавања почасти страдалима, сем полиције и новинарских екипа није било других лица.

Претходно је у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима, у Источном Сарајеву, служен парастос страдалим припадницима ЈНА у Сарајеву, одакле се колона аутобуса са учесницима обиљежавања овог историјског догађаја упутила ка мјесту страдања у Добровољачкој улици.

Цијели догађај, укључујући и повратак у Источно Сарајево, протекао је без инцидената.

Којић: Оптужница подигнута, али не вјерујемо правосуђу БиХ

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да подигнута оптужница о злочинима у „Добровољачкој улици“ али и да постоји огромно неповјерење у правосудне институције БиХ.

– Подигнута је оптужница, али је још није потврдио Суд БиХ, јер тај суд очигледно служи да пере ратне крваве биографије Бошњака и то је доказао на безброј примјера раније – истакао је Којић.

Он је оцијенио да то није само прича, него да то доказују факти и чињенице.

– Суд је у спрези са поступајућим тужиоцим ослободио (Драгана) Викића и друге у предмету “’Велики парк”, тако да не гајимо велику наду када је у питању Суд БиХ – рекао је Којић новинарима у Источном Сарајеву, прије одласка у Добровољачку улицу.

Он је истакао да је важно да се успјело заједно са поступајућим тужиоцем доћи до оптужнице и да се утврди на тај начин основана сумња да је почињено кривично дјело ратног злочина над цивилним становницима, ратним заробљеницима, напад на санитет…

– То је био злочин који је добро испланиран и координисан политички, а спровела га је војска и полиција и по командној одговорности нису предузете никакве мјере да се спријече они који су извршили злочин, а касније када су га извршили нико није кажњен -појаснио је Којић.

Он је истакао да постоји и командна и индивидуална одговорност, те да постоје чињенице.

– Једина судска праведна пресуда и исправна јесте осуђујућа, али не вјерујемо Суду јер нажалост одлучују они којима не вјерујемо – закључио је Којић.