Миливоје Бата Иванишевић Фото: Вечерње новости, В. Данилов
Директор Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је, према његовој евиденцији, од 625 Бошњака који су 2003. године наводно укупани у Меморијалном центру у Поточарима њих 78 гласало на локалним изборима 2004. године.
Иванишевић је навео да је утврђено да су на гробљу у Поточарима покопани припадници муслиманских снага одговорни за масовна убиства Срба у сребреничким селима.
Међу њима су, каже Иванишевић, скоро сви чланови штаба Осме оперативне групе одговорни за убиства 13 мјештана српске националности у селима Бљечева и Гниона, као и у засједама у Коњевић Пољу, Осмачама и Сандићима.
„Осим њих, у Меморијалном центру сахрањени су припадници муслиманских снага који су убили мештане села Опарци, Обади, Шпат, Ратковићи и Брежане, као и 47 српских цивила на Петровдан“, рекао је Иванишевић.
Он је навео да су у Поточарима покопани и команданти источнобосанских бригада такозване Армије БиХ, али и муслимански борци од којих су страдала српска села Јежестица, Подравање, Факовићи, Каменица, Лозница, Бјеловац и Сикирић.
Иванишевић је рекао да су у Меморијалном центру као цивилне жртве из Сребренице сахрањени и припадници муслиманских снага погинули широм БиХ.
„Годинама указујем на злоупотребу меморијала и сматрам да га треба изместити, односно одвојити цивилне жртве од злочинаца. Деценијама се бавим тиме и имам листе свих укопа“, рекао је Иванишевић.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Он је указао да се читав тим људи које је окупио бавио прикупљањем доказа о измјештању Бошњака са подручја Сребренице који су умрли или страдали прије јула 1995. године у Меморијални центар у Поточаре.
„Када су измештали тело једног раније преминулог и уписали га на списак укопаних у Поточарима заборавили су да уклоне споменик на коме пише да је погинуо 1992. године“, рекао је Иванишевић.
Он је навео да је у најмању руку бијесан због чињенице да је српском народу у Генералној скупштини УН наметнут жиг геноцидности, те истакао да треба искористити све људске и институционалне потенцијале, а прије свега необориве доказе да је страдање Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године мит.
За разлику од Српског војничког спомен-гробља Нови Зејтинлик на Сокоцу које је мјесто части и поноса, каже Иванишевић, Меморијални центар у Поточарима је мјесто бешчашћа и манипулације које треба заувијек раскринкати.
„Коме онда цвеће? Коме почаст, а коме жиг?“, упитао је Иванишевић
