Глас Српске, РТРС, Срна, 1. 4. 2023, Годишњица отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду

Мркоњић Град: Евидентирано и ексхумирано 357 српских жртава масовних злочина 1995.   Фото: Срна, Глас Српске

На Градском гробљу у Мркоњић Граду данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 27 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године.

Полагање вијенаца на Градском гробљу предвиђено је у 11 часова, а обраћање званичника у 11.30 часова.

Из Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила саопштено је да ће на овај начин бити исказано поштовање према жртвама, али и огорчење због непроцесуирања ратног злочина који је хрватско-муслиманска војска извршила над српским народом Мркоњић Града.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је масовна гробница у Мркоњић Граду још један у низу свирепих и мучких злочина почињених над српским народом којем свједочи Српска, али и цјелокупан српски народ.

Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба.

Убијено је 1.646 људи, а још 420 цивила и војника води се као нестало.

Током офанзиве на простор на коме је живјело углавном српско становништво дошло је до огромних разарања и људских жртава. Само у Мркоњић Граду утврђена је материјална штета од 680 милиона КМ.

Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу пронађена је масовна гробница са 181 тијелом звјерски убијених Срба.

Међу њима је био 81 цивил, од којих 10 жена, 97 бораца Војске Републике Српске и три припадника Министарства унутрашњих послова, а у мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.

Отварање масовне гробнице и ексхумације почеле су 1. априла 1996. године.

Грабовац: Поражавајуће је да нико није одговарао за злочине над Србима у Мркоњић Граду и Посавини
Предсједник Организације за тражење погинулих бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац истакао је да је поражавајуће да ни након 27 година нико од хрватских војних и политичких званичника није одговарао за ратне злочине почињене над Србима у Мркоњић Граду и Посавини.

– Неприхватљиво је да за ове злочине до данас нико није одговарао, упркос бројним доказима, масовним српским гробницама и изјавама свједока који су достављени Хашком трибуналу и правосуђу БиХ – рекао је Грабовац Срни, поводом обиљежавања 27 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године

Он је навео да су породице погинулих из Републике Српске незадовољне радом Тужилаштва и Суда БиХ, јер годинама опструишу процесуирање ратних злочина над Србима.

Грабовац је рекао да је за ове категорије грађана неприхватљиво да на територију Републике Српске долазе хрватски званичници и додјељују признања хрватским војницима који су починили ратне злочине над Србима, као што је то недавно био случај у Дервенти.

На православном гробљу у Мркоњић Граду данас је служен парастос и положени су вијенци поводом 27 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца који су убијени у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године.

Током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске у септембру и октобру 1995. године са вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба. Убијено је 1.646 људи, а још 420 цивила и војника води се као нестало.

Припадници регула рне Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, убили су 26. марта 1992. године у Сијековцу девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Био је то први масовни злочин и прије него што је почео оружани сукоб у БиХ који су починиле регуларне снаге хрватске војске и паравојне муслиманско-хрватске формације.