Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао.
На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука. 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије Р.БиХ из Горажда, у нападу на шире подручје Јабуке, нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу спалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата, Дејтонским мировним споразумом, припала Федерацији БиХ.
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао.
„Видите да је из године у годину све жалосније,
– Тужилаштво не реагује и недавно смо давали изјаве, али мислим да је све узалуд. Никад неће доћи правда“, рекао је свједок српског страдања у Јабуци код Фоче Љубиша Симовић.
Породице погинулих и преживјели свједоци присјетили су се 23. јула 1992. године, када у зору припадници Армије РБиХ из Горажда нису имали милости ни за кога. У крвавом походу попалили су све српске куће у МЗ Јабука, која је након рата припала ФБиХ. Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи Ново Елез.
– Најежим се и послије свих ових година на то, 43 Срба је убијено, младост је гинула, људи су клани, урезивана им слова “У” по тијелу, а слијепа Зорка Симовић и непокретна Милка Ковач запаљене су у колиби – присјетио се предсједник општинског Удружења прогнаних и расељених Срба Љубиша Симовић, који је у покољу изгубио оца.
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао иако су свједоци више пута исказе давали инспекторима СИПА.