Глас Српске, SerbianTimes, 17. 2. 2025, Исповијест Српкиње у САД: Моје дијете је било жртва антисрпског наратива у школи

Почетак поглавља 15 књиге „Дрита, моја кућна дјевојчица“, ауторке Џени Ломбард Фото: Сербијан Тајмс (SerbianTimes) на чијем сајту можете видети више примера, приватна архива

БОСТОН – Српска дјеца су неријетко у америчким школама изложена пропаганди која кроз школске уџбенике и програме приказује српски народ у негативном свјетлу, као злочиначки, и без икаквих аргумената ствара једнострану слику, прије свега грађанских ратова на подручју бивше Југославије вођених 1990-их година.

Родитељи, уплашени за успјех своје дјеце у школама и њихов третман код професора, ријетко реагују на овакве ситуације, препуштајући да ствари иду својим током. Ипак, Бојана Чемежар из Бостона у америчкој држави Масачусетс је мајка која није дозволила да њено дијете испашта.

„Остала сам запањена садржајем књиге“

– Прошле године мој тада 9. годишњи син Оливер је дошао из школе и почео да плаче. Кад сам га питала шта се десило, рекао ми је да су у школи читали књигу о томе како су Срби убијали и мучили Албанце. Испоставило се да је ријеч о роману „Дрита, моја кућна дјевојчица“, ауторке Џени Ломбард. Књигу је изабрала учитељица и представила је као најбољу књигу о пријатељству коју је икада прочитала, и као такву, сва дјеца морају да је прочитају у оквиру предмета „Познавање друштва“. Кад сам коначно добила књигу, схватила сам да се ради о најгорој пропаганди, једностраном приказивању сукоба гдје су, с једне стране, зли Срби који убијају и муче, шутирају Албанце по улици до смрти, њихову дјецу у школама одвајају зидовима, а с друге стране, Албанци су приказани као невине жртве. Уз много неистина, ту је било и много фактографских грешака и непознавања географских термина – објашњава Бојана.

У покушају да помогне учитељици да разумије сложеност балканских сукоба, она је преко сина поруком предложила учитељици да прочита књигу нобеловца Иве Андрића „На Дрини ћуприја“, а као одговор, учитељица јој је још истог дана послала спорну књигу „Дрита, моја кућна дјевојчица“, уз поруку да је прочита и увјери се како је добра.

– Остала сам запањена садржајем књиге, количином насиља и лошег понашања главних актера, коју мојој дјеци не дозвољавам да гледају ни на екрану, а тек да читају у школи као обавезну литературу – каже Бојана.

Тражила да се књига повуче из програма

Након тога је услиједила потпуно неочекивана ситуација.

– Сутрадан сам отишла у школу и затражила разговор са учитељицом и директорицом. У међувремену сам у књизи подвукла све цитате који су говор мржње према Србима или напросто неистине. Учитељица ми је том приликом саопштила да се моје дијете представило као Албанац и да зна албански језик и да не разумије због чега се буним. Била сам запањена, јер сам знала да моје дијете тако нешто никада не би измислило. Уосталом, констатовала сам, у његовом школском фајлу јасно је писало ко је и шта је. Тражила сам да се књига повуче из програма, јер је, поред тога што је увредљива и изазива трауме код мог дјетета, апсолутно неприкладна за дјецу те доби, али сам наишла на апсолутно неразумијевање – присјећа се Бојана.

Разговор је завршен тако што се директорица ставила на страну учитељице и захтјев је одбијен, а Бојана се кући вратила са осјећајем немоћи, бришући сузе.

– Још истог дана, моје дијете поново је дошло из школе шокирано. Учитељица се након нашег разговора вратила у разред и објавила да настављају са слушањем књиге. Мој син је одмах упитао да ли може да изађе из разреда док његови другари слушају спорну књигу. Учитељица му је то дозволила, али је тражила од њега да остане испред учионице, отворила врата, а онда максимално појачала звук тако да би он то чуо. Одзвањала је цијела школа! – каже госпођа Чемежар.

Кап која је прелила чашу

То је била кап која је прелила чашу. Бојана је одлучила да се не боји, већ да се бори!

– Сутрадан сам дошла у школу са супругом као свједоком, чекала сам испред врата директорке која је одбијала да ме прими, али је на крају морала, јер ја нисам жељела да одем. Била је видно изнервирана и јасно нам дала до знања да има преча посла. Тражила сам да позове супервизора за цијели школски округ и запријетила да ћу случај подићи на виши ниво.

Учитељица је у међувремену наставила са тортуром. Пуне четири недјеље је са дјецом радила на тој безвриједној књизи, док је моје дијете испред учионице стрпљиво чекало да се све то сврши – рекла је.

Насловница књиге Џени Ломбард „Дрита, моја кућна дјевојчица“ Фото: Сербијан тајмс (SerbianTimes), приватна архива

Учитељица и директорица пребациле кривицу на њу

Бојана је у међувремену на Serbian Times прочитала причу о храброј српској дјевојчици из Чикага која је успјела да из школског програма њеног школског дистрикта избаци поглавља у којима су Срби неаргументовано приказани у негативном свјетлу.

– Ступила сам у контакт са Катарином, која ми је преко српске студентске организације SASO помогла савјетима и објаснила шта треба да радим, које формуларе и коју процедуру да испоштујем. Сваке недјеље слала сам мејлове свим надлежнима, од школе до школског дистрикта.

„Расплакала сам се од среће!“

Када је већ почела да губи наду, из школе је добила допис да је формиран колегијум од пет људи који би требало да прочитају књигу и процјене да ли она треба да остане у школском програму.

– Када је у јуну стигла вијест да ће књига бити повучена из цијелог школског дистрикта јер је неприкладна, расплакала сам се од среће! Послије свих понижења и мука које су преживјели моје дијете и ми с њим, коначно се десила – правда!

„Немојте да ћутите“

Бојана позива све српске родитеље да не ћуте ако се њихова дјеца суоче са сличним ситуацијама.

– Ако прихватимо неправду, дозвољавамо да наша дјеца пате и носе трауме. Морамо да се боримо!

– Знам да многи брину како ће њихова дјеца бити третирана ако се побуне, али то је оно што морамо да учинимо. Уколико прихватимо неправду и због некаквог имагинарног страха дозволимо да нам дјеца пате и вуку трауме, чинимо много веће зло. На почетку сам ја све чинила усмено, што је велика грешка. Много је боље сву комуникацију обављати писмено, јер се на тај начин оставља траг. И треба увијек дјецу пратити, шта читају и како проводе своје вријеме у школи. Слушајте своју дјецу и одржите тијесну везу са њима, учите их да буду поносни на своје поријекло – истиче на крају Бојана Чемежар.

Ратно дјетињство и тужне успомене

Бојана Чемежар, архитекта по професији, рођена је у Новом Травнику, Босна и Херцеговина, гдје је дочекала рат и одакле је као 12-годишња дјевојчица морала да бјежи са породицом спашавајући живу главу.

– Због све неправде коју сам доживјела као дијете, још ми је теже било да прихватим оно што је моје дијете преживјело, и то у америчкој школи. Никада за све ове године, а прије САД сам живјела у Словенији, нисам потенцирала мржњу према другим народима без обзира на моју личну судбину. Људе дијелим не по нацији него на добре и лоше, и увијек сам спремна за правду и истину да се борим свим расположивим средствима – констатује Бојана, пише Serbian Times.

 
Антоније Ковачевић, SerbianTimes.info