Глас Српске, Спутњик, 27. 7. 2024, Ових 115 ријечи промијениле су ток историје

Телеграм аустроугарске објаве рата Краљевини Србији (Памћење света – УНЕСКО) Фото: Глас Српске

Прије 110 година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 ријечи, ријечи које ће промијенити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји.

Тачно мјесец дана послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, прије 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији

Тога дана (28. јула по грегоријанском календару, односно 15. јула по јулијанском календару) министар иностраних дјела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка налази у стању рата са Србијом”

Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији (под редним бројем 3523) садржао је 115 ријечи. Тих сто петнаест ријечи промијениле су ток историје и означиле почетак једног од највећих ратова у историји – Првог светског рата, пипе Спутњик Србија.

Аустроугарска објава рата, послата српској Влади путем поште (тако да су је сви могли прочитати) представљала је преседан – никада раније једна земља није објавила рат другој на тај начин. Због необичног начина на који је аустроугарска депеша стигла, многи, у првом тренутку нису повјеровали у њену аутентичност.

Телеграм Аустроугарске о објави рата Србији 1914. године је упућен 28. јула из Беча у 11:10 и примљен је у Нишу у 12:30. Телеграм је прво стигао на адресу Главне поште у Београду, али га је телеграфиста послао у Крагујевац, гдје га је дешифровала телеграфисткиња Ружица Петровић и прослиједила предсједнику српске владе Николи Пашићу у Ниш, који је био ратна престоница Србије.

У телеграму је писало:

„Пошто Краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, 23. јула 1914. године, царско краљевска влада налази за потребно да сама да задовољење својим правима и интересима и да ради тога прибјегне оружаној сили. Аустроугарска сматра, дакле да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом (у потпису министар спољних послова Аустроугарске гроф Бертхолд)”.

Телеграм је 2015. године, на приједлог Државног архива Србије, уписан у Унесков регистар културне документарне баштине универзалног значаја „Памћење свијета“.

Поводом 110 година од почетка Првог свјетског рата, у Архиву Србије јавности су представљена три документа која су непосредно претходила једном од највећих сукоба у историји човјечанства. Од Ултиматума 23. јула, преко концепта Одговора српске Владе 25. јула, до Телеграма примљеног 28. јула 1914. године којим је званично почео дуго припремани рат.

Представљањем оригинала аустроугарског Ултиматума, Одговора Краљевске владе и Телеграма објаве рата у Државном архиву, Србија и Република Српска започеле су заједничко обиљежавање 110 година од почетка Првог свјетског рата.

Након Сарајевског атентата, Србија је покушавала да смањи тензије и оповргне оптужбе које су на њен рачун стизале из Беча, али је све било узалуд. Ратне трубе окренуте ка Србији су увелико трубиле, док су царске дипломате састављале уцјењивачки Ултиматим који ће ускоро предати српској Влади.

Ултиматум је 23. јула 1914. у поподневним часовима предао аустријски посланик барон Владимир фон Гизл заступнику српског предсједника владе министру финансија Лазару Пачуу. Србији је дат рок од 48 сати за одговор .

У документу данас познатом као „јулски ултиматум” Србија није била директно оптужена за организовање атентата у Сарајеву, али је наведено да јесте „толерисала махинације којекаквих друштава и удружења уперених против Монархије, недоличан језик штампе, величање починитеља недјела, учешће војника и званичника у субверзивној агитацији”.

Краљевска влада је учинила највеће могуће уступке, али је Ултиматум и био састављен на такав начин да се и очекивало да ће бити одбијен. Након реакције барона Гизла на одговор, истог дана (25. јула) услеијдио је Манифест српске владе којим се народ упознаје са ситуацијом и могућношћу рата.

Одговор српске краљевске владе на аустроугарски ултиматум, предсједник владе Никола Пашић је лично уручио барону Гизлу, коме је требало нешто мање од сат времена да закључи да Србија није дала повољан одговор и са целим посланством демонстративно напусти Београд, претходно пославши Пашићу ноту о прекидању дипломатских односа између двије државе

Упркос настојању Беча да Србију понизи и баци на кољена, прва аустријска граната испаљена на Београд на сутрашњи дан прије 110 година, није само означила почетак Првог свјетског рата, већ, у исти мах, почетак краја Хабзбуршке монархије – Српски је војник побиједио.