На дјечијем игралишту у цетру Ливна исписани су графити “Уби(ј) Србина” и нацистички симбол кукасти крст.
Српски повратник у Ливно рекао је Срни да је запрепаштен оваквим порукама које позивају на убијање Срба.
Број Срба у Ливну је на “нивоу статистичке грешке”, а највише повратника је у селима у Ливањском пољу. Повратничка популација је махом старија, а младих српских породица готово да нема.
Данас ту живи мање од 200 српских душа, углавном старијих људи, а у ливањској општини живи тек десетак српских малишана.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Министар правосуђа и управе у Влади Ливањског кантона Александар Родић позвао је надлежне институције да предузму све неопходне мјере и радње на идентификацији починилаца и кажњавању оних који су исписали увредљиве графите.
– Позивам надлежне институције да предузму све неопходне мјере и радње на идентификацији починилаца и кажњавању оних који су исписали увредљиве графите – рекао је Родић за Срну.
Он је осудио сваки облик говора мржње, а како каже, посебно је поражавајућа чињеница да се овакви графити налазе у близини дјечијег игралишта.
– Имамо и случајеве оштећења саобраћајних знакова у виду шарања имена насеља написаних ћирилицом, цртања ратних и фашистичких симбола на њима. Овакви случајеви вандализма не доприносе изградњи толеранције, суживота и међусобног поштовања и уважавања на овим просторима – рекао је Родић.
Он сматра да сви заједно треба да уложе напор, свако у оквиру својих надлежности, како би изградили боље друштво за будуће генерације.
Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту Срба у Федерацији БиХ, каже да је циљ актуелне политике у Федерацији БиХ уклањање Срба и православља са подручја ФБиХ.
– Према попису из 1991. године на територији данашње ФБиХ живјело је 542.897 Срба. Према попису из 2013. године, у ФБиХ је живјело 56.550 Срба. Сад, 11 година касније, у ФБиХ живи око 35.000 Срба – истиче Радановић и додаје да су Срби на нивоу статистичке грешке у ФБиХ.
Кладањ примјер геноцида
РАДАНОВИЋ наводи да је српско становништво током грађанског рата 1992-1995. године убијано у кућама, становима, протеривано, уништена су комплетна српска насеља и села.
– Као примјер геноцида може се навести општина Кладањ, у којој је било 13 већински српских насеља: Јелачићи, Коњевићи, Ковачићи, Лупоглаво, Матијевићи, Младово, Обрћевац, Оловци, Пелемиши, Пепићи, Врановићи, Вучинићи, Брдијељи. Сва наведена српска села су опљачкана и запаљена. Ни данас нису обновљена. Целокупно српско становништво је протјерано. Ко није отишао био је убијен – наглашава Радановић.