ДРВАР – У Дрвару је служен парастос и положени вијенци код споменика у изградњи за све страдале у одбрамбено-отаџбинском рату поводом обиљежавања 26 година од прогона цјелокупног српског становништва из ове општине у нападу Хрватске војске и тзв. Армије БиХ.
Вијенце су положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације Источни Дрвар-Дрвар, те делегација Савеза независних социјалдемократа и удружење младих „Мокроноге“.
Сјећање на 13. септембар 1995. године – један од најтужнијих дана у историји града обиљежава се под слоганом „Крајино моја, не заборави“.
Начелник општине Дрвар Душица Рунић рекла је Срни да Дрварчани никада неће заборавити тај дан.
„Можемо опростити али никада нећемо заборавити овај датум. Млади треба да памте овај датум са жељом да се никада никоме не понови“, рекла је Рунићева.
Према њеним ријечима, Дрварчани и 26 година након рата живе у јако тешким условима, а лошу економску слику Дрвара додатно отежавају и кантоналне власти, јер се, како је истакла, већина прописа рјешава преко кантоналних власти.
„Дрварчани су први у БиХ покренули повратак, вратили се на своје иако је комплетна индустрија уништена, опет се боримо да опстанемо и останемо на земљи својих дједова“, навела је Рунићева.
Предсједник Борачке организације Дрвар-Источни Дрвар Миладин Бајић рекао је Срни да је овај град током посљедњег рата имао више од 300 погинулих и 1.260 рањених, од којих је 600 тешко рањено.
„Уз помоћ Републике Српске, Србије и локалне власти коначно смо дошли до циља да Дрвар добије споменик жртвама рата 1992-95 година“, рекао је Бајић, истичући да се радови на изградњи споменика приводе крају, те да се завршетак радова очекује до сљедеће године.
Он је навео да је Споменик палим борцима у Дрвару жеља која се остварује захваљујући помоћи српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и предсједника Србије Александра Вучића.
Предсједник Удружења младих „Мокроноге“ из Дрвара Милош Бајић каже да су му сјећања на 13. септембар 1995. године страшна.
„Имао сад тада шест година, школске клупе сам замијенио избјегличким колонама. Сјећања су још свјежа и страшна. Сјећам се колона и одласка мог оца на ратиште“, каже Бајић.
Према његовим ријечима, млади људи треба са његују сјећање, да се одаје почаст херојима Дрвара који су своје животе уткали у стварању слободе.
Вијенце су на споменик положиле делегације општине Дрвар, Борачке организације Источни Дрвар-Дрвар, те делегација Савеза независних социјалдемократа и удружење младих „Мокроноге“.
Од предратних 17.000 становника данас у Дрвару, према попису, живи нешто више од 7.000 већинског српског становништва.