Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година

Спомен, илустрација Фото: РТРС

Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година

У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица.

Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила запалили су свијеће и положили цвијеће уз централни Спомен-крст на братуначком гробљу.

Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братунца један је од најстравичнијих по свирепости.

У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села од којих шест жена и два старца, а село је ољачкано и спаљено.

Најстарија жртва био је осамдесетпетогодишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић.

За овај као и све остале масовне злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао нити процесуиран.

Мјештани су подсјетили да су Горњи Магашићи нападнути 20. јула 1992.године у поподневним часовима, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице и околних села упали у небрањено село и убили све цивиле међу којима пет из породице Илић, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа.

Александру Лончаревићу је прије 29 година у Горњим Магашићима на кућном прагу убијена сестра Љиљана, удата Илић, која је била трудна.

– Већ је прошло 29 година, а правде за убиство моје сестре и осталих цивила у Горњим Магашићима још нема. Како правосуђе БиХ ради и какав однос има према српским жртвама, односно предметима у којима се ради о злочинима над Србима, изгледа да правду нећемо ни дочекати – каже Лончаревић.

Према његовим ријечима, познато је ко су жртве и ко су убице, али правосуђу наводно још нешто треба, а не објашњавају шта.

– Видљиво је да је ријеч о опструкцији за коју, нажалост, у оваквој држави нема санкције и лијека. Побиле су их прве комшије и родитељи су ми помрли у нади и невјерици чекајући правду коју, изгледа, ни ја нећу дочекати јер истина и правда не одговарају правосуђу БиХ – каже Лончаревић.

Предсједник Организације заробљених и погинулих Радојка Филиповић рекла је Срни да је рок за доношење тужилачке одлуке у предмету „Горњи Магашићи“ био крај 2015. године, али да је крајем јануара 2019. године поступајући тужилац Един Муратбеговић донио наредбу о обустављању због недостатка доказа.

Према њеним ријечима, у скоро свим предметима тужиоци сами одлучују да прекину истрагу због наводног недостатка доказа и тако оправдавају свој нерад.

– Њихов посао је да прикупе доказе и подижу оптужбе за почињене злочине, али правосуђе БиХ толерише ту неодговорност и опструкцију према доказивању злочина почињених над Србима што већ деценијама представља правни терор који постаје неподношљив и доводи до потпуног неповјерења у правосуђе и комплетан државни систем, јер је окренут против српског народа – истиче Филиповићева.

Она указује да је посао тужиоца да прикупи доказе, а Тужилаштво БиХ по ко зна који пут обуставља истрагу против починилаца злочина над Србима уз шаблонско образложење да „недостају докази“.

– Познато је да су ти цивили убијени у својим кућама и двориштима, познато је и ко их је убио и какви докази тужиоцу још требају? Овај случај показује опструкцију и пристрасност Тужилаштва те омаловажавање српских жртава и настојање да се по сваку цијену прикрије истина, да свједоци помру и да се предмет затвори као да се ништа није ни десило и да у историји не остане траг о том злочину – сматра Филиповићева.

Према њеним ријечима, у образложењу ове наредбе наведено је да ће Тужилаштво наставити истрагу за паљевину и пљачку српске имовине што је ругање породицама жртава и српском народу, јер се предност у истрази даје уништеним материјалним добрима у односу на људске цивилне жртве.

Филиповићева истиче да су чланови породица ових жртава огорчени јер нису добили ову наредбу Тужилштва, али да је Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила благовремено уложила жалбу која је одбијена.

Она указује да се породице српских жртава с правом питају да ли ће злочинце стићи заслужена казна или ће „истину прикрити такозвани правосудни органи БиХ, а злочинци живјети и умријети као слободни грађани“.

Филиповићева каже да су Горњи Магашићи једно у низу српских села на подручју Братунца које је уништено у посљедњем рату.